Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО

коло

Год. IV.

далеко — али је доиста необјашњиво, да има баш и разборитих и „отмених" варошана, који иза леђа свог домаћег лекара на тај начин себе и своје лече. Да се и сами уверите, колико у томе греше, и како им се та погрешка може осветити, учинићу им само неколико напомена у томе правцу. И сами знате, да је мало болести, које су тако изражене, да их и неук може поуздано познати и од других разликовати — нарочито у почетку боловања. Та то је — као што сте се толико пута уверили — тешко и за учена и искусна лекара, камо ли неће бити за обична човека без икакве стручне спреме и претходног искуства. А ко не познаје болест, тај ће, наравно, веома ласно погрешити. Та погрешка може бити замашна, а и судбоносна, ако се усуди, да по мраку лута и пита: да као незналица почне лечити, па у тој намери пружи болеснику лек, који је баш противан... Тако се н. пр. „задуха", „кашаљ", „главобоља", „ватра" и т. д. јављају као знаци разних болести, па ако би у неком извесном случају употребили „наш опробан лек против задухе, кашља, главобоље или ватре", а он не би одговарао правом узроку тих појава — дакле самој природи и суштини болести — лек би могао болеснику нахудити. Него баш и кад се позна права природа болести, лечење ипак није тако проста ствар, да се сме поверити неуку и неискусну. Обично је, да и једна те иста болест не подноси увек један и исти лек, него се то мора удешавати таман према приликама, у којима болесника затекнемо, а те прилике зависе од разних узрока. Оболе н. пр. у једној породици неколико деце од једне те исте болести, рецимо од мрасе, па једно једва живо остане од читавог низа наЈопаснијих појава; друго, истина, падне у постељу, али лакше болује; а треће опет „пренесе болест на ногама"... Или је н. пр. једна редња шарлаха опака, а друга блага; с почетка је опаснија, а при измаку постане блажа итд.: — иа ако би у свим тим приликама употребили један исти лек, један и исти начин, јамачно не би помогли, него би нахудили. Па баш и да се болест сваки пут јави сасвим подједнако и „пр^вилно" -— дакле с истоветним појавама — опет за њу не би био у свакој прилици подесан један те исти лек већ с тога што се и једна иста појава по својој природи и јачини мења према времену, откад болест у опште постоји, па и то ваља разликовати и при лечењу у рачун узимати. Ето н. пр. баш је наступна грозница позната болест, и баш је кинин поуздан лек од ње, па ипак у већини случајева не помаже — махом само зато, што се невешто употреби. А иста

врста кинина и исти оброк пресече грозницу одмах, ако их узмемо по наредби лекара, који је претходно тачно и стручно проценио и трајање саме болести и време, кад се јављају поједини наступи њени итд., па је тек према томе одредио и оброк и време за давање лека. При лечењу ваља и ово на уму имати. И природа појединих лица — већ по саставу самога тела и радњи појединих органа — може бити веома различна и различно се односити према овом или оном леку. Снажан и пунокрван човек подноси н. пр. сасвим друкче неки известан начин лечења (н. пр. хладном водом), него слабуњаво, мршаво и бледо чељаде. Има н. пр. раздражљивих природа, код којих ће и најмања количина извесног лека изазвати необично јако дејство, а других опет, који ту количину неће ни осетити. Ко би се, дакле, у таким приликама упуштао у лечење којим леком, који је „толикима помогао", могао би у извесним случајевима несрећу изазвати. Па и пол и узраст и начин дојакошњег живота ваља при лечењу у рачун узимати, а то правилно зна оценити само лекар. Ко би н. пр. малом детету дао „капљице од кашља" или „прашкове против пролива", који су одраслом чељадету помогли могао би га њима упропастити — ма оброк подешавао таман према узрасту детињем... Исто тако има лекова, које жене никако не подносе, док мушкарцима поуздано помажу... а има опет људи, који су својим начином живота на неке јачине или отрове тако свикли, да им они тек у великим оброцима могу као лек послужити. Шта ће н. пр. учинити обичан оброк „прашка за спавање" човеку, који је, рецимо, опијум или морфијум раније у великим количинама узимао; а шта би опет учинио оброк опијума или морфијума, који је нарочито за тако лице преписан, другој којој особи, која те лекове први пут у веку узима? Најпосле не сме се при лечењу ни ово изгубити из вида. Има случајева, где се једна болест натури на другу, која је већ раније постајала, или на какву ману појединих органа, која је тако скривена, да је неук и нестручан човек не може опазити. Ако би, дакле, у такој прилици употребио лек, који је противан оној ранијој болести или оној скривеној мани, онда би, наравно, могао болеснику више нашкодити, него помоћи. Већ из ово неколико напомена видите, да лечење није тако проста ствар као што то необавештеним изгледа и да сваки греши, који се у то упушта. Увек је боље да болесник остане и без икаквог лека, него да га трујемо неподесним. На жалост, то наш свет још неће да разуме и верује, па с тога врло често и