Српско коло

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 9.

страда. Ја сам убеђен, да на тај начин сваке године пропадне хиљадама драгоцених живота у српском народу... А шта мислите, колико их на онај свет испрате они, који таке „лекове" на килограме мере, и од ока и преко писма дају... Али све да их и не упропасте, колико им таке варалице нахуде већ само тиме, што их обманама и празним обећањима задрже, те обично пропусте прво и најважније време боловања, — баш оно време, кад би разумна лекарска помоћ и добра нега могла поуздано помоћи. Др. М. Ј. В. „Здравље".

пзбор краљевине Хрватске и Славоније. 9. маја (по новом) свечано је отворен сабор краљевине Хрватске и Славоније. Овај дан остаће знаменит и сјајан у борби хрватског и српског народа за права народна, јер послије толико година прогањања и патње улази опозиција као већина у сабор да поправи све зло, што је чињено досад и даде народу сва права, која му припадају и која ће му донијети слободу, срећу и напредак. Народ је рекао своју, а сад је на народним посланицима, да они раде и дају све оно народу, што му припада, па да већ једном душом дахне. У 11 часова до подне уђоше у саборницу народни посланици, бански позваници (велики жупани, грофови и владике). Када су улазили опозициони посланици у саборницу, били су бурно поздрављани и посипани цвијећем, док је свијет са галерија владиним посланицима, кад су улазили у саборницу, довикивао различите повике, којима их је осуђивао. Владини посланици изгледаху као покисле виле, јер су знали, да су истинити они пријекори, који су им добацивани. Сабор је отворио као најстарији госп. Еразим Барчић, бурно поздрављен од посланика и народа. Он је лијепим ријечима отворио сабор, говорећи, како још никад није дочекао тако свечана часа у хрватском сабору као сад. Дужност је, рече, овог сабора, да узакони свеопће тајно и изравно право гласа, независност судаца, слободу избора, слободу штампе и састајања. Ако народни посланици све то изврше, народ ће им бити захвалан и сунце слободе •и напретка засијаће у измученој отаџбини нашој. Затим је прочитано краљево писмо (рескрипт) о сазивању сабора. Послије је одаслана депутација по бана, који је дошао у сабор и ту је прочитао краљеву посланицу. У посланици поручује краљ посланицима да ће прије свега морати бирати између себе

40 посланика за заједнички сабор у Пешти, који се састаје 19. о. м. по новом. Даље се вели у краљевој посланици, да ће сабор имати донијети законску основу о изборима, чим се то проведе у Угарској, затим о слободи штампе и о промјени застарјелог опћинског закона. Затим да ће се имати уредити прилике сељачког стгРлежа, посједа, вересије и нашљедног права, а исто тако донијети одредбе о исељавању, које је на жалост у пошљедње вријеме толико преотело маха. Даље ће се имати допунити закон о водном праву. Даље ће сабор имати да уреди плате пучких учитеља, па да буду награђени као што то заслужују. Код правосуђа имаће се допунити и поправити закон о јавним биљежницима и адвокатима, затим грађански поступник. Ето то је у главном, што се у посланици доноси, о чем ће све овај сабор имати да расправља и да доноси законе. Када је бан прочитао ову краљеву посланицу, отишли су сви посланици на благодарење у цркву св. Марка. Ту су опет опозиционални посланици, кад су улазили у цркву, и кад су излазили из цркве, били бурно поздрављани од народа. Затим су се опет вратили у саборницу и ту су предали своје вјеродајнице, те је изабрано 5 одбора, који ће између себе овјеровити сваки поједини избор. 11. о. мј. састао се опет сабор и ту су ти одбори сабору предложили, што су урадили и закључили, те су њихови извјештаји примљени једногласно на знање. Затим су се сви извјештачи састали заједно и ту утврдили, да има 77 избора без приговора, а 19 избора да су пријепорни, те ће о том сабор одлучити, који ће се од тих овјеровити а који не ће. Послије тога је предсједник Барчић закључио сједницу, те је заказао другу сједницу за 14. о. мј. с овим дневним редом: 1. избор предсједника, 2. избор 2 потпредсједника, 3. избор 5 биљежника и 4. избор саборског уреда (бироа). У сједници од 14. о. мј. изабран је за предсједника сабора г. др. Богдан Медаковић предсједник српске самосталне странке. За првог потпредсједника г. др. Миле Старчевић, а за другог г. др. Перо Граховац. За биљежнике саборске изабрани су: г.г. Јован Бањанин, др. Владимир Франк, Густав Модрушан, Иван Першић и др. В. Брлић. Затим је госп. Еразмо Барчић као предсједник по старости уступио своје мјесто г. др. Богдану Медаковићу изабраном предсједнику сабора, који је бираним ријечима захвалио народним посланицима, који га изабраше на тако одлично и дично мјесто. Говор овај донијећемо у цијелости у идућем 10. броју.