Српско коло

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 7.

у рачун, колико је наш народ — махом без стварног успеха — већ и сам трошио на лечење наступне грознице разним лековима, па баш и самим кинином, а још више колико је до сада пропадало летине, и другог народног блага и народне снаге — само за то, што је наступна грозница и „грозница затрица" по читавим крајевима владала и народ сатирала: — онда ћемо ласно увидети, да би ти сви издаци били незнатна ситница према оној огромној штети, коју нам сваке године та болест наноси. Грознице би за неколико године нестало из тих крајева. Хиљадама снажних мишица очувала би се њихова радна снага — баш онда, кад је најпотребнија, и хиљадама, иначе здравих живота очувала би се њихова природна свежина и дуговечност. Народ би дахнуо душом и благосиљао оне, који су то питање покренули, и који су се око тога посла својски заузимали. Д-р Ј. „Здравље".

КУПУЈТЕ само

!! ( СРПСКЕ ШКОЛСВЕ ЖМГИДЕ

$ \

^ ТРАЖИТЕ ОД ф

\ ^ ТРГОБАЦА ДА ИХ ПРОДАЈУ ^

Друго писмо Србина ратара из Габоша. Оно, што сам већ једном рекао у писму у 9. броју „Српског Кола", то стоји. Но да је тако избор код нас испао, криви су лакомислени и лакоми на муктешевину наши бирачи. Да су се тако повели за пићем, много је допринео власт. шумар г. Бурда и његови лугари, који су се претворили у пандуре сеоске а г. Бурда у поглавара полицајског. Исти г. Бурда, који иначе нас овде држи као своју, баш да не кажем стоку, а оно као обичне ствари, био је тако пријатан са изборницима, дозволио је чак и да га онако пијани грле. Обећањима и ласкању није било краја и с једне и с друге стране. О другим званичним особама нећу ни да вам говорим, јер их ви врло добро познајете, а и народ их познаје, па и опет им трчи на лепак, јер их се — боји. Имао бих вам много и много писати из овог нашег јадног места, али нећу да теретим

лист злим, кад га не могу ничим лепим обрадовати. Још у исправку оног писма могу вам јавити, да су за опозицију код нас гласали ови људи: Филип Цвикић, Глишо Михајловић, Кузман Ћирић и наш свештеник. Има их, који су прошверцовали с леве на десну страну, но они примају за то своју награду од народа самог, јер код нас и у околици, људи сваком оном, који је гласао за „паприкаш" место поздрава рекне: „ја нисам јео паприкаша".

Шта се збива у нас и у свијету. Поздрави предсједнику сабора. Госп. д-р Богдан Медаковић, када је изабран за предсједника сабора краљевине Хрватске и Славоније, добио је са свих страна телеграфских поздрава, у којима му први људи од Срба и Хрвата честитају, што је изабран на тако часно и угледно мјесто. А то је г. д-р Медаковић и и заслужио, јер је прави пријатељ народни и борац за његова права и слободе. Народни кандидат за изборни котар Глину. Госп. Светозар Прибићевић, изабран'је био у два котара за посланика и то у Кореници и у Глини. Како не може заступати два котара, то је г. Прибићевић задржао коренички котар, а захвалио на глинском, те ће у Глини бити нови избор народног посланика. Здружена српско-хрватска опозиција кандидовала је за котар Глину г. Франа Супила уредника „Новог листа" у Ријеци. Г. Супило не само да је велики и ватрени борац за народна права, Него је и велики пријатељ Срба. Сви Срби изборници котара глинског треба дакле да листом гласају за г. Супила и да се онако јуначки и одважни покажу као и приликом избора г. Прибићевића. Угарски сабор. Ви се сјећате, како је пређашњи угарски сабор војска растјерала. Но то није заплашило мађарски народ и његове прваке, да се и даље не боре за своја права и слободе. Владу су преузели први његови људи и обавили су изборе, у којима се још боље показала права воља народна. Сабор тај отворен је 8/21. маја у Будимпешти. На отварању угарског сабора било је и наше одасланство (делегација), као што јој то по закону припада. Наши одасланици (делегати) били су свагдје лијепо и срдачно примани и дочекивани и од министра и од посланика и од мађарског народа. Мађарски народ видио је у њима борце за слободу и правице, за што се и сам бори, видио је у њима дакле своје савезнике и пријатеље, па их је за то свуда тако дочекивао и поздрављао. За предсједника сабора изабран је Јуш т, а за потпредсједнике Раковски и Вавај.

\Чс\