Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

У Србији није још уведено потпуно ограничавање државних шума, те се ужива према доказима својине, а како ограничавање није обављено, површина је непозната, само се зна, да шуме у Србији представљају огроман капитал, јер нису још извргнуте трговачким сечама. У самим планинама постоје данас на потоцима пилане (стругаре), које прерађују дрво већим делом само за домаћу потребу. Приватници поседују шуме у великим површинама, по више рали, има их, који ужива по 20—50 рали, а скоро нема куће која не би имала шуме. Шуме су велики део четињаве, наиме: јелове, оморикове и борове у главном, а има их много букових и храстових, или стоје у смесама, буква и јела, храст и јела и т. д. Врховна власт у управи шума је Министарство Народне Привреде, а Министарству су подвргнуте окружне шумске управе, у којима су чиновници окружни шумари и подшумари, са потребним бројем чувара шума (лугара). Закон о шумама доста је строг, али обазриво створен према имовном положају сељака, јер дели сиромашнијега сељака од онога, који боље стоји. Дрво се тражи за домаћу потребу и за спекулацију — трговање. За домаћу потребу је цена мања. Свака породица има право да узме годишње 30 кубичних метара дрва у домаће потребе, у што се рачуна дрво за огрев и за разне градње. Сиротне породице, које плаћају испод 15 динара непосредне државне порезе, као од пожара и поплаве пострадали, добијају дрво бесплатно. А и они, који плаћају дрво за домаћу потребу, плаћају мале таксе, тако једна буква, која има пречник у прсној висини човека 50—60 см. стоји само 4 динара, а јела 12 динара, а висина им је по 30—40 метара. На испашу у државним шумама имају право сви грађани околних општина бесплатно, а за трговину намењена стока (трговачка) плаћа се такса и то за коња, кобилу, магарца, мазгу, вола, краву, козу I динар, за овцу 20 пара и паша траје од 1. Маја до 1. Октобра. Бесплатно уживање жиропађе дозвољава се само становницима, који плаћају испод 10 динара непосредне Аорезе, иначе се плаћа такса и то за свин.у 50 пара, а време жиропађе је од 1. Октобра до 1. Фебруара. Лисник и брст за исхрану домаће стоке у крајевима оскудним у сточној исхрани, одобрава се оним лицима, која не би могла ове потребе подмирити из својих шума, а она лица, која плаћају испод 15 динара непосредне порезе добијају ово бесплатно. Из овога свега се види, да сељак, који плаћа испод 15 динара непосредне државне порезе, да све добија за домаћу потребу из државне шуме бесплатно.

Казне су оштре. Кривац плаћа за свако дебело 5—10 см. у пречнику дрво и то: прве класе (оморика, тиса, бор, питоми кестен, јавор, раст у опште сем цера и орах) 6 динара, а на сваких 10 см. даље још по 6 динара; друге класе (јела, смрча, млеч, брест, липа, брекиња, оскоруша и дивља трешња) по 4 динара, а за сваких 10 см. даље још по 4 динара, треће класе (буква, цер, јасен, клен, дрен, мукиња, граб, бреза, дивља јабука, дивља шљива, дивља крушка, дивљи кестен и багрен) по 3 динара, а за сваких 10 см. даље још по 3 динара; четврте класе (топола, јасика, јаблан, јова, све врбе, руј, глог, смрека и остало шумско дрвеће, и шибље) по 1 динар, а за сваких 10 см. даље још по 1 динар. Свака сеча у шуми без одобрења сматра се као крађа и казни се осим накнаде штете по напред наведеним ценама, још са 1—12 месеци затвора. Дакле срачунајте из овога, колико овде стоји један воз дрва, осечених у шуми крађом! Оволико за сада, да знадете, какови су односи браће у Србији и шуме, па судите, коме је боље, Вама или њима? Краљево, 16. Маја 1906. Петар МанојловиИ окр. птшумар.

Народно здравље. Правила за цашљавс особе. 1. Кашаљ није болест, али је увек знак болести. 2. „Кашаљ се не да сакрити". Немој се мучити и од њега уздржавати, ако те почне дражити. Кашљи слободно докле год не искашљеш. 3. Научи се да заклониш уста и нос руком или марамом док кашљеш. И кад доћеш да хракнеш или кихнеш, учини тако. 4. Не прилази сувише близу другој особи кад говориш — нарочито ако брзаш или врскаш, или ако немаш предњих зуба. 5. Не гутај оно што исхракнеш или искашљеш, него одмах избацуј. 6. У затвореним просторима пљуј само у пљуваоницу, а никако на под (патос) или ћилим. 7. Где нема пљуваонице, пљуни у мараму. или у нарочиту бочицу. Мараму можеш заменити крпом или хартијом. 8. на улици и по шеталиштима бирај где ћеш пљунути. Тражи место, где свет много не пролази. 9. Судове, у које пљујеш, изручуј свако јутро у заход (нужник) и опери их добро. Можеш их и у ватру сручити, да она гњиладина изгори.