Српско коло

Стр. '2.

СРПСКО коло

Год. IV.

зове се устав. Да тај ред не би испао на народну штету, морају се створити неке уредбе, којима ће се дати могућности народу да и он учествује у равнању са државом и да пази како неко не би можда устав кршио и употребљавао на своју корист. Оне уредбе које дају ту могућност народу зову се уставне слободе. Међу те уставне слободе спада: право гласа, слобода штампе, слобода састајања, слобода удруживања, независност судаца, порота и т. д. У Француској, Енглеској, Њемачкој, Аустрији, и свима скоро државама народ је претрпио неисказаних мука, пролило се море крви, падале су негдје и краљевске главе, док је народ дошао до ових уставних слобода. Па шта то вриједи ратару: слобода штампе, право гласа, слобода састајања и т. д.? Какву он корист има од тога? Тако ратар може питати, а има лукавих Људи, који ратару добра не желе, па му збиља говоре како то за ратара нема никакве вриједности. Па је ли то тако? Узмимо: право гласа. Српска самостална странка, и све друге напредне странке, тражеда се сваком пунољетном човјеку даје право гласа за саборске изборе. Има ли од тога ратар користи? Сабор ствара законе за државу, а краљ потписује. Закони "ће бити какви и посланици што их је народ изабрао. Ако бирају посланике само људи који плаћају 60 К пореза јамачно неће бирати људе којима је у првом реду стало до сиромашнијих дијелова народа. То су већ људи имућни којих рђави закони не тиште, па и они баш неће много пазити да изаберу човјека који ће и главу заложити за то да се створе закони повољни за мање имућан дио народа. Ви сами знате шта трпите од рђавих закона. А то је зато што читав народ није имао права гласа. Зато ће сад опозиција која је побиједила на изборима створити у сабору закон којим ће се дати свему народу право гласа. И то ће бити једна велика тековина народна од које ће народ имати много користи. Зато су, дакле, и пролили многи народи онолику крв, док су до тога дошли, а у Русији и сад проливају, што је то темељно, главно право без ког се не може ни помислити на некакав сталан напредак. А слобода штампе? То је слобода да се може све штампати, а да се ништа не може заплијенити. Штампај слободно све, а ако је што против закона, нека те тужи у кога то дира, али забранити да нешто штампаш, изнесеш на јаву, не може нико. Па какву народ корист има од тога?

Народ трпи много, често могу бити и закони добри, али се добро не извршују. Притужи се вишој власти, али она крије млађу власт, затрпава, забашурује. У сабору, рецимо, немаш народног човјека који би то тамо изнио на јаву, као што је било с нама Србима до ових избора. Шта ћеш онда, већ да свиснеш од јада. Ето штампе, ето новина. Штампај какву књижицу о том, или нека то штампају новине, па ће зато сазнати читав свијет, сазнаће и највише власти, и сабор, ама свако. И вјеруј да ће и власти мало боље припазити кад знаду да се о њиховим дјелима смије слободно писати, и да ће онда и народу бити лакше. Али кад нема те слободе, кад се може плијенити, као до сад код нас, онда власти могу радити шта хоће. Кад хоћу да поучим народ о некакву његову праву, не могу ићи од једног до другог, већ штампам, а народ чита новине, прочитаће то и научити. Али ако се може плијенити, онда ће власт све заплијенити што иде њој уз нос. Тако се до сад код нас радило. Ви знате како су плијенили „Српско Коло", а „Нови Србобран" заплијењен је у задње три године 110 пута! Дакле, без слободе штампе нема добра свима онима који нису У власти. Ја, рецимо, живим у селу, па поучавам народ његовим правима, учим га да се не да газити, да дигне главу, да брани законом своја права. Власти то иде уз нос, па ме оптужи суду да буним народ. Буњење се казни јако. Сад ако судац није независан, то јест, ако га виша власт може по вољи премјестити, метнути у пензију, отпустити, као што је то код нас, он ће из страха осудити мене, или оног ко пише за народ а против власти. Тако је до сад и бивало. Читали сте, како су загребачки суци баш пред изборе осудили два хрватска новинара на неколико мјесеци тамнице, а у тамници је лежао једном и одговорни уредник „Н. Србобрана". Ко ће код такве праве бити уз народ, кад ти је увијек глава у торби? А народ сам још не умије. Како, дакле, да и народ нема користи од независности судаца. Ви знате како су оне скупштине што их је српска самостална странка држала по народу много учиниле да је влада пропала на изборима. Откад су се почеле држати скупштине народу је пукло пред очима. Влада је то опазила, па је забранила била држати те скупштине. И скоро свуда гдје су биле скупштине продро је на изборима народни човјек, а гдје није било скупштина, нигдје није продро народни човјек. А кад се створи закон о слободи састајања нико не може забранити народу да држи скупштине.