Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО КОЛО

Год. IV.

Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара, И по хладној стени златне пруге шара. Једно се је звоно с беле куле чуло, У моме је срцу трипут одјекнуло; Запојаше тихо калуђери свети Можете л' ме, ноге, бар донде понети? Ено им дворишта, ено дворских врата, Примиће ме у двор страна, непозната, Одмор ће ми дати, то ми само треба: А благослов на нас Бог шаље са неба!...

Народно здравље. Срдобоља. I. Оиасност од ње. 1. Срдобоља* је у нашем народу честа и опасна болест. Не прође година, да само Србија од ње не изгуби око 1500—2000 душа, а колико јој та болест иначе радне снаге сатре, не може се ни приближно одредити. Па и у другим нашим крајевима није боље. 2. Обично је да од 100 срдобоника умре 10—15, али има година, где их смрт преполови. По гдекада се срдобоља покаже баш као права морија, те ретко који болесник и преболи. 3. То и сам народ зна, па толико од ње страхује, да ће често у клетви рећи: „Црљена те срдобоља пробила" — И у песми је са страхом спомиње: „А Бог пусти тешку болезању, Болезању страшну срдобољу; Те помори и старо и младо, И растави и мило и драго". 4. Па ипак се наш сељак од ње слабо чува и лоше брани. Рад је, сирома, али је још празноверан и неук, па на сваком кораку погреши. Ваља га, дакле, и у томе на боље упутити. II. Знаци и ток болести. 5. Срдобоља је болест црева. Испришти се дебело црево — нарочито задње — па то онда изазове читав низ разних, често веома озбиљних појава. Болесника почне у трбуху („на срцу") завијати, сећи или косити (за то и веле за њу: срдобоља, болосрђе, грижа, покошљица); сваки час га тера на поље, да једва стиже (за т0 ј°ј Ј е и Д ао име: брза, брзица, немирна, шећа), па онда — уз врло јако натезање, које га непрестано мучи — проточи кад јачим, кад слабијим проливом (за то народ и каже: пролевача, проливач). * Срчана, срчаиица, срчена, срченица, срџба, болосрђе, слаба, слабица, брза, брзица, шећа, немирна, гриз, грижа, крвава грижа, крвогриз, црвени пролив, црљена, црљеница, црљена срдобоља, шарац, покошљица, струна, пролевача, проливач, сера, еараџа, фијус итц.

6. Пролив срдобоника је водњикаво-слузав (балав), и тек местимице сукрвицом ишаран или црвенкаст (за то: шарац, црљена, црљеница, црљена срдобоља, црвени пролив). Гдекада је сасвим крвав (за то и веле: крвогриз, крвава грижа), а по некада може бити и гнојав. Не заудара као обичне изметине. 7. Уз пролив и жестоку натезавицу добије болесник по гдекад кад јачу, кад слабију ватру; јако жедни и нагло ослаби (за то народ и вели: слаба, слабица) — тако, да по гдекада за неколико дана сасвим изнемогне и — умре. 8. Ако болест пође на боље, срдобоник, махом, за неколико недеља сасвим оздрави. Али има и случајева, где срдобоља и месецима траје. И то није реткост, да се болест по неколико пута иовраћа, или да остави за собом врло неугодних трагова. III. Како се шири. 9. Срдобоља се јавља или лети или с ране јесени. Обично оболи једно чељаде у кући, па одмах затим друго и треће... док не обреди целу кућу. Из једне куће пређе у другу, те не потраје дуго, а она захватила цело село и читав крај. Срдобоља се, дакле, преноси с болесника на здраве: — она је прилепчива или заразна болест. 10. Да је срдобоља заразна, зна, махом, и сам народ, па се — наравно на свој начин од ње и чува. Пази н. пр. да голом ногом на болесникове изметине не стане, а има и право. Оне и јесу заразне: — болест се само њима разноси. 11. Срдобољу управо изазива нека сићушна, заразна клица. Залеже се у дебелом цреву; ту се размножи: па је онда болесник у изметинама и опет на поље истури. У згодним приликама може она тако и опет до другог, здравог човека доспети, те га заразити. 12. Клицу срдобоље може човек на више начина захватити. Или је прими непосредним додиром од самог болесника; или пређе на њега посредно: — са заражених ствари (рубља, постељских хаљина и судова), којима се болесник служио; или је којим год начином прими у загађеној храни — нарочито у зараженом воћу, бостану, поврћу и млеку; — или се најпосле зарази нечистом водом, коју пије, којом судове пере, и којом готови. Овај последњи начин је најопаснији, јер може у један мах заразити много здраве чељади. 13. И муве могу срдобољу преносити. 14. Клица срдобоље је врло заразна, али је срећа, што се ван човечјег тела тешко одржи. Сатире је нарочито сухота, светлост (особито непосредна сунчана), јака топлота (нпр. пара или кључала вода), а и јака зима. Угине доста