Српско коло

СТр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

Мене месеца. Млад месец 9. у 10 сати 28 мин. пре подне. Прва четврт 16. у 3 с. 41 м. по подне. Пун месец 23. у 5 с. 49 м. по подне. Последња четврт 30. у 11 с. 35 м. пре подне.

О празницима и светитељима. 4. Св. Лндреја, архиепископ критски (острва Крете или Крита), познат је као строг испосник и врстан архипастир, а особито је чувен као црквени беседник и песник. 13. Име Гаврил значи „сила Божја". Арханђел Гаврил се јавља у Св. Писму често као гласник Божји у догађајима који иду на спасење људскога рода. Он је јавио староме свештенику јерусалимском Захарији, да ће му се родити син (св. Јован претеча), он је донео глас дјеви Марији, да ће родити Спаситеља. По мишљењу св. Отаца, он беше послан у врт Гетсимански да охрабри Спаситеља и Богородици да јој објави њено успеније. 15. У Русији се слави св. равноапостолни кнез Владимир, који је 988. примио и сам хришћанство и утврдио га прво у Кијеву, а после у осталој Русији. Он је просветио Руску Земљу светлошћу вере Христове и утврдио је православну цркву. 1888. године прослављена је у Русији веома свечано девета стогодишњица од како су Руси примили хришћанство. 20. Св. Илија. За доба јеврејскога цара Ахава, на 900. г. пре Христова рођења, живео је међу Јевре јима прорОк Илија. Због светога живота му и живога заузимања за славу Божју био је, по учењу св. Цркве, жив узет на небо. 20. Св. Марија Магдалина. По црквеним песмама је св. Марија Магдалина после вазнесења Спасова проповедала, куда је год доспела, Божју реч. Предање казује, да је св. Марија доспела и до Рима до двора царевих, да се грозноме императору Тиберију јавила са: „Хриетос васкресе!" и да му је уједно пружила на дар црвено јаје и испричала безакоње Пилата и јудејских првосвештеника, које учинише Христу. Путујући у Рим и из Рима натраг у Азију, она је свугде проповедала о Христу, и због тога је заслужила не само име мироносице него и равноапостолне. 27. Св. Климента, Анђелар, Горазд, Наум и Сава су били ученици св. Методија, који су после његове смрти морали бежати из Моравске међу Бугаре и Србе. Међу њима је знаменит особито св. Климента, који је око 888. у Охриду, у Маћедонији, наставио ширити словенску књигу и писменост. Дотле су Срби и Бугари, колико су писали, писали само латинским и грчким словима, а знало се само за грчке и латинске књиге. Сад су, преко ученика Методијевих, познали и словенску књигу и словенско писмо. Св. Климента је постао епископ, па је као таки дизао цркве и школе, састављао беседе и поучавао народ. Умро је 27. јула 916. године. 30. Св. мајка Анђелина , деспотица српска, жена деспота Стевана Слепог, Она беше кћи храброг Ђорђа

Аријанита а свастика Ивана Црнојевића, господара зетског, и Скендер-бега. После пада Смедерева 1459. год. деспот Стеван Ђурђевић се склони у Зету и ту се ожени Анђелином. Доцније се пресели у Италију и умре 1477. Онда се Анђелина врати у Срем и узме са синовима, Ђорђем (види 10. децембар) и Јованом, (види 18. јануар) деспотско достојанство, које је дотле у Срему (камо су се деспоти преселили после пада Смедерева) носио синовац јој Змај Огњени Вук. На скоро уступи Анђелина деспотство старијем сину Ђурђу, и покалуђери се у женском манастиру, који је, како се мисли, сама саградила на месту данашњег села Крушедола. До смрти своје живела је она богоугодно, везла је с калуђерицама покрове светитељима. После пустошења Крушедола 1716, од моштију њених остала је једна рука, која се и данас чува у манастиру Крушедолу. 30. јула се скупља многи свет из Срема и околине у ман. Крушедол на славу св. Анђелине,

Споразум учитеља и ђачш родитеља. Деци, која још нису пошла у школу, при каквој погрешци, обично се прети са учитељем: „Добро, добро, отићи ћеш ти у школу, научиће те учитељ памети!" Тако исто кад ђак погреши обично се каже: „То си у школи научио?" Или: „Томе те учитељ научио?" Све се баца кривица на школу и учитеља. Такви ђачки родитељи мисле да је само учитељева дужност да изводи ђаке на пут. А неће да размисле, и да увиде, да је то немогуће. Учитељ би најсретнији био, кад би могао децу не само књизи обучити, већ кад би их упутио да у свему буду добра. Јест, али то је немогуће, јер учитељ не може да сазна какав је сваки ђак, а родитељима је то лакше. Лакше им је зато, што имају мање деце, и што деца код њих више времена проводе, него у школи — па им је лакше и мане њихове опазити. А кад сазнају мане лако их је лечити, само ако се хоће. Дакле учитељ не може све, него нешто, а нешто могу родитељи; а родитељи и учитељи могу доста учинити те да им деца не греше. Из ових примера што следују видећете, како пролазе они ђаци, чији се родитељи договарају с учитељима; а како они, чији родитељи не само да се не договарају, него чак и ометају рад учитељу. * Из једне школе отишао је учитељ у оближњу варош, да набави кућевне потребе. У школи је остала сама учитељица, која је и у његовом разреду радила. Кад су деца приметила, да учитељ није ту, нека су постала слободнија, мало су с 1ушали савете и опомене учитељичине. Један се толико ослободио да се и с учитељицом почео свађати, а кад га је она повукла за уво, он је ухвати за руку! — Учитељица хтеде га