Српско коло

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 9.

за ово оштрије казнити, но он се успротиви, и поче се бранити. Учитељица је била ван себе! Зар ђак да јој се противи?! — Била је и сувише узбуђена, али толико свесна, да је оставила разред и изашла напоље. Послужитељ је пустио ђаке кући. И Милутинов је отац сазнао за ово (јер се овај ђак звао Милутин) па је грдио пред њим учитељицу и претио да ће је тужити. Кад је Милутин стура дан дошао у школу хвалио се својим друговима, како ће његов отац тужити „госпојицу". Милутин је тога дана био необично весео, изгледао је пред децом као неки победилац. А и што да не буде кад га његов тата брани. Кад је учитељ сазнао за ово, зовне Милутинова оца, прекори га, и посаветује га, да дете не квари. Но и он беше упоран, на што му учитељ рече: „Брате, твоје је дете сувише напуштено, а да би се поправило, мора се и казнити, јер ми никога не кажњавамо из мржње, већ да га тиме поправимо". Но он је и даље остао при своме напоменувши учитељу, да нико сем њега не сме његово дете казнити. На то му учитељ рече: „Добро; ми можемо твоје дете и да не кажњавамо, ал' какво ће онда бити? И на томе се сврши. Прошла је та школска година. Милутин је прешао у старији разред, и дошао код учитеља. После неког времена Милутина нестаде. Нико не зна где је! — Отац од учитеља тражи да Милутина нађе. Тада му учитељ оштрије рече: „Шта си ти пре говорио, сам си томе «рив, брајко мој! Милутина су нашли у пољу; ноћивао је по колебама и хранио се с чобанима. Милутин је како, тако свршио школу. Његова је кућа у близини школе, и учитељ често слуша глас Милутиновог оца: Милутине нерадниче!" „Милутине несретниче!" * Добросав је ђак од ваљаних родитеља, из куће доста имућне, из честитог дома Којића. У школи се лепо учио али је био и сувише жив. Никад није био на миру. Увек је своје другове задиркивао, или се с њима свађао и тукао. Учитељу досадиле тужбе на Добросава. Поред свих опомена на богме и казни, Добросав и даље продужаваше свој посао. Учитеља ово забрину: мислио је како да га од свега овога одвикне. Најпосле се реши и зовне оца његова. Исприча му све, и каже да је намислио, да га првом приликом пред свима друговима оштро прекори и да му каже да као такав више не може бити ђак, и да више не долази у школу. Кад га ја отерам, па дође кући, ти га упитај што је дошао у то доба. А кад ти он каже, прекори га и натерај да се школи врати и да моли учитеља за опроштај иначе му кажи да

ти код куће не треба. На ове речи отац Добросављев рече: „Хвала ти, господине, што се ти толико о мом детету бринеш, учинићу све како си казао...!" Тако је и било. Добросава је учитељ истерао из школе, а отац га кући није примао. Кад је видео Добросав, да га и код куће не примају, врати се невесео школи. Учитеља је молио за опроштај, а он му је и опростио. Добросав се после заиста поправио. И даље је остао несташан ал' се више није свађао с друговима, већ се с њима весело и задовољно играо и забављао. * Једног дана седео је учитељ са једним честитим старцем. Разговарали су о школи и ђацима. Тек ће старина рећи: „Е мој господине пре се друкчије тукло". А како то старино? Упита учитељ. Старац настави причати: „Прођем ја једном поред школе и чујем јаук дечји. Застанем и познам по гласу мога Живана. Учитељ га је тукао. Мени се смучи. Дође ми нешто зорли тешко у грудима. Али опет стегнем своје срце, и одох даље. У вече упитам Живана: Јеси л' се оно ти данас дерао у школи? — Јесам. Одговори Живан. — А што те био учитељ? — Био сам немиран. — Ако, и треба да те туче. И ја ћу му казати да те још више туче. После неколико дана нађем се с учитељем и замолим га лепо, да ми Живана не туче много. Учитеља дарнуше ове моје речи, па ће ми рећи: „И сам сам видео да сам претерао, али шта ћеш, такав је човек кад се наљути. И сам знаш, једно дете кад имаш, па се на њега опет наљутиш, и истучеш га више него што би требало, а како је мени, што имам оволику децу..." И тако се сврши наш разговор. Из ових примера јасно видите, шта треба да радите, и с ким да се договарате, па да ваша деца буду добра а учитељу — добри ђаци. „Подринске Новине". М. РабреНОвиЛ.

Шта се збива у нас и у свијету. Царински рат са Србијом. Између Србије и АустроУгарске отпочео је опет нови царински рат и границе су државне затворене. Србија не може да извози у Аустро-Угарску своју стоку, свиње и друге њезине производе и ствари, а Аустро-Угарска Опет не може да увози своје ствари у Србију. Разлог зашто је Аустро-Угарска, или боље рећи министар спољашњих послова гроф Голуховски затегао овако жице према Србији у томе је, што Србија неће да се понизи па наручи топове из аустријске Шкодине фабрике, како то Голуховски заповиједа* А ^ј\ЈДО