Српско коло

Г©д. IV.

СРГ1СК0 КОЛО

Стр. 5.

52. За време заразе ваља се чувати свега оног, што изазива нелагоду у цревима и пролив. На то нека пазе нарочито чељад из оних кућа, где већ влада срдобоља. 53. Најмање се човек излаже опасности, да ће се срдобољом заразити, ако је умерен у јелу и пићу, и ако једе само оно, што је добро кухано или иечено. Добро је, ако за време заразе и воду прокухамо — нарочито где је сумњива. Знаш како и сам народ вели: „Ко сирово не једе, срце га не боли ". Ту љута ракија не помаже. „Здравље". Д-р М. ЈовановиЛ-Ватут.

Мудре речи — Ништа није опасније него мислити: ја могу и у злом друштву остати добар. — Не води туђу бригу — осим ако си наумио да му помогнеш. — Брбљавац не шкоди само другоме, већ и себи. — Ко се туђем добру радује, само тај заслужује да буде срећан. — Само сиромах зна како је сиромаху. — Семе корова, а то је неваљалство, прима и најбоља земља. (У њој свако семе расте јаче и бујније). — Ако се уздаш у лукавство и јачину своју, помисли да има још лукавијих и јачих од тебе. — Слава није никад без својих клеветника. — Буди уверен, да онај који друге срећнима чини, не може сам бити несрећан. — Ко живи уредно и ради уредно, и држи се реда у свему, његов један дан вреди као да су му три дана. -— Лакше је човеку бити без целог осталог света, него без једног пријатеља. — Пре него што кога покудиш за какво му дело, потражи у себи има ли што, што би га могло оправдати. — Не примај у душу своју семе неваљства. Јер ни из земље нигда није никада друго што никло, него оно што се просуло. — Свака је добра помисао молитва. — Једити се и љутити се, то значи за туђу погрешку казнити — себе. — Благо мајци, чије дете узимају други за пример: — а тешко ономе, од кога се поштени морају клонити. — Опрости, то је кратка реч: тешко прелази преко језика. Али кадра је учинити више добра, него тисућа других речи које лако на уста лете. — Кад би се сви за осветом повели, брзо би се утаманио цео свет. — Кокошке које много какоћу, а јајаненосе, и људи који много говоре, нису јунаци на делу.

— Ватром се злато проба. У невољи види се ко је какав. — Први је корак мудрости, да не чинимо лудо. — Који не схвата и не осећа да су сви људи међу собом браћа, од тога ће мало користи бити. — Ко не уме сам себи да заповеда, тај ће бити до века туђ роб. — Реч је као и^стрела. Неизбачена, у твојој је власти; кад излети, не знаш шта све може починити.

0 животињским кужним болестима. Како се обично љети међу марвом појављују различите кужне болести, то ћемо овдје укратко изнијети, према законима и наредбама о ветеринарству (ветеринарство је наука о животињским болесгима и њиховом лијечењу), што ваља у том случају радити. Д\?>Нност пријављивати и истра^ивати Животињсце болести и скапалу марв^. Тако каже §. 23. тога закона о том ово: Власници домаћих животиња, пастири, живодери, месари, и прегледачи меса и марве за клање, те сви којима је повјерена домаћа живина, дужни су одмах пријавити онћини, чим им које властито или њиховој бризи повјерено живинче оболи од које унутрашње болести, или погине од таке болести. Опћина дужна је пријавити такав случај кот. области. Трошак службених извида, обављених због таких пријава не смије да спадне на власника марве. Власници марве, који држе посебна ветеринара, или им благо надзнре такав ветеринар, дужни су пријавити опћини само случај онај, кад живинче оболи или погине од кужне коЈе болести. Прије него што ће област извидјети болест и издати сходне одредбе, дужно је опћинско поглаварство одредити, да се болесно живинче одијели од здравих животиња, односно да се мрцина (стрвина) ваљано сачува, да се запријечи разнашање кужива т. ј. да се болест даље не шири. К^Ж не болести и пошасти. Према §. 24. истог закона код ових кужних болести има се радити што прописује закон о ветеринарству: 1. код говеђе куге, 2. код бедренице (антракс), 3. код бјесноће, 4. код сакагије, односно црва коња, магараца и мула, 5. код слинавке и шапа говеда, оваца, коза и свиња, 6. код плућне заразе говеда, 7. код строке или овчјих оспица (козица), 8. код заразе коња за расплод, те код осапа на плодилима коња и говеда, 9. код шуге или свраб а

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.