Српско коло

Стр. 6

СРПСКО коло

Год. IV.

коња, магараца, муЛа и оваца, 10. код врбанца (црвени вјетар) на крмади. §. 25. вели, даље да је она животиња сумњивом које кужне болести, на којој се опазе знаци, под којима се појављују кужне болести. А држати ваља ону животињу сумњивом, да се окужила (инфицирала), код које се додуше још нису појавили сами знаци кужне које болести, али је оправдана сумња, да се куживо и ње прихватило. §. 26. прописује, да је власт дужна изаслати одмах ветеринара у оно мјесто, гдје се појавила каква кужна болест. Ако се врста болести не да друкчије установити него да се животиња пара (разуди), одредиће област, да се болесно или сумњиво живинче одијели од здравих животиња и на само затвори. Ако се ни послије 8 дана права нарав болести без парања не узмогне установити, одредиће област да се живинче .убије. Одредбе, каК° Д а се животиње зашти* од к^Жиих болести и к а КО Д« се ове \Јг\?шују (наиме болести). О том §. 29. закона вели: Живина, која је обољела од које кужне болести, или се сумња да је обољела, или се сумња да се окужила, ваља да се одијели од здраве марве, те да се стави под стражу и надзор. Власник живинчета, одијељена или под надзор стављена, дужан је бринути се, да животиња, док је одијел,ена или док надзор траје, не изађе из простора за њу одређена, те да не дође у дотицај с другом којом живином. Даље вели §.31. истог закона: када је завладала кужна болест или настала само сумња, да се појавила, забрањено је у подручју опћине тјерати марву из разних стаја на скупну пашу, употребљавати становите пашњаке, скупне зденце (бунаре), појилишта и плавишта. Болесна или сумњива живина не смије пролазити јавним или скупним путовима. Забрањено је и скитање писа. Пси дакле морају бити на везу. Одредбе затвора. §. 32. каже о том ово: Стаје, у којима је смјештена живина обољела од кужне болести, или само сумњива, да је болесна или окужена, ваља да се затворе. Исто је тако на двориштима или пашњацима у мјестима или на границама између појединих мјеста, забрањен промет с таким животињама или стварима, којима би се могла болест пренијети У окуженим двориштима и стајама не смије се бавити нико осим онога, који живину двори. Ако је наређено, да со затвори стаја или друга која просторија, двориште или паша, дужан је власник да строго врши све одредбе, издане за то, да се то и изведе. Тамањење животиња. §. 33. вели: Ако се животиње, гледе којих се ограничила пораба и промет, или се одредио

затвор, затеку код забрањене порабе или изван одређенога им мјеста, или на мјестима, камо нијесу смјеле доћи, власна је област одредити, да се те животиње без сваке отштете одма убију, ако то држи потребитим, да ће се тим спријечити, да се болест даље не шири. Мрцине од кужних болести скапалих или утамањених животиња, затим таки дијелови мрцине, којима би се могла болест раширити (месо, кожа, цријева, рогови, папци и т. д.) затим гној и отпатци, не смију се ни продавати ни употребљавати, већ их ваља уништити. — §. 35. вели даље: Стаје и друге просторије, гдје су биле смјештене .болесне или сумњиве животиње, даље справе и друге ствари, које су биле у дотицају с болесном или сумњивом животињом, нарочито пако одијело људи, који су долазили у дотицај с болесном марвом, ваља да се раскуже (раскужити значи уништити оне клице, које проузроче болест). Раск^живање. §. 98., 99. и 100 говори како ветеринар има поступати, када се хоће да раскужи које господарско двориште или мајур, када је већ престала која кужна болест у њем. Престанак болести. §. 39. говори о том, када ће се прогласити да је болест престала и када ће се укинути одредбе, које прописује у таким случајевима ветеринарски закон. То ће се догодити онда, када не буде више у ком дворишту или мјесту ни једног болесног или сумњивог живинчета, када се раскуживање доврши, те када од посљедњег случаја болести, или утамањенога или скапалог живинчета, прође рок, установљен за поједину болест.

Шта се збива у нас и у свијету. Нови одјелни предстојници. Садашњи одјелни предстојник за унутрашње послове (подбан) г. др. Владимир Николић Подрински родио се у Загребу 8. јуна 1853 , сад су му дакле 53 године. Прије је био велики жупан, жупаније модрушко-ријечке, те је у 1905. години у мјесецу новембру ступио у мир. Код овогодишњих избора за Сабор изабран је за народног посланика у Огулину као кандидат изван странака, а у Сабору је био уз српско-хрватску коалицију. Нови одјелни предстојник за богоштовље и наставу г. Милан Ројц родио се такођер .у Загребу 28. септембра 1855; сад му је дакле 51 година. Био је досад адвокат у Бјеловару. Код накнадног избора у Бјеловару изабран је на програму српско-хрватске коалиције за народног посланика. Одувијек је био прави при-