Српско коло

Год IV.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 3.

лило стање, које одговара нашим тежњама. Влада ће без сумње изаћи на сусрет овом захтјеву, да тим покаже, како је чврсто одлучила, да нови правац у нашој политици осигура од ма каквих изненађења и непотребних сукоба. У први мах настојаћемо, да у народну корист исцрпемо уговор с данашњим баном, који нам осигурава одговорност владе према народном сабору. Српска самостална странка свјесна је, да ће овим створити услове и за успјех сржких пародних тежња, којих се никако ,'не одриче, него ће их увијек имати на уму, рачунајући поуздано на потпору српског народа у том погледу. Говорник затијем истиче, да ће нови сабор пријећи и на донашање других закона. Све оне послове, који зависе само од нас, ријешиће у духу народних потреба, одговарајући тим програму, који је већина објавила пред саборске изборе. Рјешавању других послова, који не зависе само од нас, него их заједнички рјешавамо с Бечом и Пештом, приступиће саборска већина мудро и опрезно, не изазивајући непотребне сукобе. Али ће се одлучно старати, да на овом пољу прошири права краљевина Хрватске и Славоније. При томе постићи ћемо успјех, ако у борби између Беча и Пеште станемо на страну мађарског народа, који се једнако као и ми бори за своју самосталност и независност. Наша корист захтијева, да одржимо савез с мађарским народом, који се опире продирању њемачког народа у наше словенске земље и који је позван, да му заједно с нама запријечи пут до Солуна и Цариграда. Завршује с тим, да ову политику подупире данас сав свјестан дио хрватског и српског народа, те се нада, да народ неће одступити од те политике, која је најзгоднија и за савремене прилике најприкладнија. (Бурно и непрестано одобравање и клицање Живио!). Послије њега узео је ријеч нар. заст. Буде ВудисављевиЛ, који је у говору приказао програм српске самосталне странке. Тумачио је шта су то политичке странке уопће, шта је и какве је српска самостална странка, за чим она иде и шта хоће да оствари. Разложио је захтјева српске у програму странке, као и то, за чим тежи и иде странка у животу земље, за чим у односима краљевине Хрватске према Угарској. Особиту је пажњу у свом говору посветио привредном питању, а истакао, како држава и земља морају помагати и дизати народну привреду, али се не може и не смије све захтијевати од државе. Потребно је и приватно предузимање са стране самога народа, која се огледа већ у различитим задругама с красним успјесима. Признао је и то, да се са стране земље могло и више урадити у ствари привред-

ног подизања народа. Нарочито је истакао, како Божјаковина, то узорно добро није ни близу оправдала онијех нада, које су неки у њу стављали. Разложио је, како је н. пр. Србија у том погледу одскочила од нас, јер док ми трошимо и бацамо хиљаде у једно земаљско добро, (Божјаковину), дотле Србија диже и ствара среска (котарска) и опћинска узорна добра, што је од куд и камо веће вриједности, од куд и камо благодетнијих пошљедица. У том ће правцу имати да се и код нас крене привредни рад у земљи. У јасним цртама приказао је борбу самосталне странке у стварању преокрета, а у савезу с другим странкама, које су у ријечкој резолуцији и у изјави у заједничком сабору потражиле и нашле пут за частан и поштен споразум и рад с маџарским народом. Позвао је народ, да се окупи око српске народне самосталне странке, да се Срби збију у густе редове, јер човјек не зна, шта носи дан, а шта ноћ. Може доћи вријеме, да нам буде од потребе сва снага народна, да свак буде на бтиљези, па зато српска самостална странка и хоће да изведе што чвршће и што јаче удружење. Што је странка јача, то већма вриједи у јавном животу, па тијем лакше постизава циљеве, за којима у својем раду иде. Говор, који смо у главном изнијели, а који је народу изречен скроз народски, појачан примјерима и испоређењима из народног живота, саслушан је врло пажљиво и прекидан одобравањем. Трећи је говорник био разборити сељак из Бовића, виједни и напредни ратар Ђуро ЈовановиЛ. Са захвалношћу је споменуо, како народна господа залазе у свој народ, уче га и просвећују. То нијесу радили народни заступници бивше „народне" странке, јер су они имали сасвијем друге погледе на народ и на живот његов. Њима је народ био пуко робље, да они лако постизавају своје циљеве. Настало је ново доба, а за то припада част оним борцима, који се нису бојали борбе, ма да их је она могла лако и у тамнице бацити. Народни наши заступници изнијели су и казали много тога красно и разборито, па је дужност свакога да тај рад и то настојање помогне. Он има само у име народа додати и замолити, да господа народни заступници настоје, да се стане на пут силном кајишарству, да се спријечи рад кајишара, јер он их зна, који узимају 50, 100, па чак и 200 и 250 на сто. Позвано је и цијело друшво, да устане против тога зла, али је потребан и закон, који ће такова дјела обиљежити злочином. Рекао је, да и сам народ треба да ради, и да не чека све одозго. Ето, задруга ратарских,