Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

]'од. IV.

које су права благодат за народ. У задругама се лакше набављају ратарски алати, који дижу доходак троструко и четвороструко. Он данас ради земљу друкчије него ли прије неколико година, што ју је с оцем својим обрађивао. То свијет види, па усваја, и тако се иде напријед. Пошто је још сељак Дражић препоручио народу, да што више чита народни лист „Српско Коло" због своје користи и својег напретка, растумачио је народу г. Петар ПетровиИ из Ст. Села организацију странке и у извршни одбор срп. сам. странке за изборни котар вргомоски предложио ове чланове, који су једнодушно прихваћени, и то: Васо Лукач, Раде Ресановић, Раде Врга, Васан Бијелић, Стојан Арбутина, Павле Полојац, Максим Коњевић, Перо Вујаклија, Миле Поповић, Миле Воркапић, Гајо Живковић, Петар Баста, Дмитар Миљевић, Петар Петровић, Милош Боројевић, Стојан Манојловић, Васа Дражић, Стево Гледић, Ђуро Јовановић, Марко Арлов, Стеван Комадина, Тешо Ивковић. Тако је протекла у најљепшем реду и складу скупштина, коју је предсједник Лукач с неколико топлих ријечи и закључио. Народ је био одушевљен и весео, и онда су се појединци упустили у разговор с нар. заступницима, износећи им своје жеље и тегобе.

Скупштина српске самосталке странке у ВојниИу, У недјељу, 19. ов. мј., била је у ВојниИу скупштина самосталне странке, коју су сазвали наши пријатељи г. г. Гредељ и Косановић. Тога дана лијевала је киша као из кабла и зато скупштина није могла бити онако велика, како су то жељели наши пријатељи. Због кише, да се не би разишао сакупљени свиЈет, морала је скупштина почети раније, него што је било заказано. И тако је народ из неких села, који је рачунао, да ће скупштина почети у 2 сата по п., како је било објављено, стигао у Војнић тек послије скупштине. Ипак поред свега невремена дошло је на скупштину преко 400 људи. У 11 сати пр. подне отворио је скупштину г. Јоцо Гредељ, трговац. У свом говору истакао је као врло важну и значајну појаву, што народни заступници долазе у народ, да га извијесте о политичким приликама у земљи. Поздравивши присутне, предложио је за предсједника скупштине, г. Николу НоваковиАа. Г. НоваковиЂ, који је одушевљено примљен за предсједника, захвалио се на овој почасти, а затим је представио народне заступнике г. г. Светозара ПрибиЛевиЛа и Буду БудисављевиЋа. На то је узео ријеч г. Светозар ПрибиИевиИ. Рекао је, да је данашњи политички положај од великог значаја за то, што имамо сабор,

који своју снагу црпе из самог народа и владу, која је потекла из већине сабора. Ова влада осјећа искрено своју одговорност према сабору, те ће истрајати на свом мјесту дотле, док буде уживала иовјерене коалиције српских и хрватских странака као најјаче групе у сабору. И она би одступила оног часа, кад би дошла у сукоб с коалицијом или кад не би према горе могла успјети с каквим важним захтјевом, који је ставила споразумно с коалицијом. Истина коалиција српских и хрватских странака нема још апсолутне већине у сабору. Али према расположењу у народу јасно је, да је уз њу већина народа. И за то ће друге странке добро пазити, да не сметају коалицији у раду на оздрављењу наших прилика. Ако буду сметале, народ ће их на новим изборима осудити на политичку смрт. оатим је говорник прешао на приказивање задатака, који чекају нови сабор. Има их, рекао је, који на прво мјесто истичу борбу за државну самосталност Хрватске. Ми ћемо Срби одлучно устати против овакве политике. Ово тим прије, што државнасамосталностнијеједини, ани најважнији услов за народни напредак. Русија је самостално царство, па је у њој народ ипак незадовољан и несретан. Чешка је у подређенијем положају од Хрватске, па је чешки народ ипак сретнији и задовољнији од нашега. То је сасвим природна ствар, јер тај је народ културнији и богатији. Зато ћемо ми у сабору све наше силе посветити раду на проширењу и учвршћењу уставних слобода и дизању просвјете и привредне снаге народне, а тим ћемо створити подједно и- најсигурнија јамства за успјех наших државно-правних тежња и захтјева. Државна самосталност у осталом само тада може бити благородна и снажна, кад је она израз душевне самосталности народне и његова материјалног благостања. Рјешавање ових питања једнако ће добро доћи свима синовима ове отаџбине, Србима као и Хрватима. Ми ћемо Срби потакнути додуше и питање српских захтјева, кад за то буде згодан час. Али у том питању не можемо наићи на отпор наших хрватских савезника, јер су они програмом коалиције од 13. дец. 1905. г. пристали, да се српско питање ријеши на темељу равноправности. На завршетку свога говора додирнуо је говорник и питање нашег одношаја према Угарској. Рекао је, да смо силом прилика и самог положаја упућени на савез с Угарском. То није случајно, што тај савез траје већ 800 г. И нагласио је, како је наша савезничка дужност, да искрено и својски потпомогнемо борбу мађарског народа против Ауртрије. Само у том случају гледаће Мађари у нама своје прија-