Српско коло

Гол IV

СРПСКО коло

Стр. 5.

теље, те ће пријатељски излазити у сусрет нашим захтјевима и жељама. Затим је популарно растумачио значење пангерманизма, то јест њемачке најезде, с политичког и привредног гледишта, те је истакао, да само савез Угарске и Хрватске може спријечити пут њемачком продирању на исток. Разумије се, тај савез може бити само онда јак, кад се буде темељио на међусобноп равноиравности. (Разлагања говорникова била су сваки час прекидана искреним одобравањем). Послије њега говорио је нар. заст. г. Буде БудисављевиИ. Он је у кратко и језгровито растумачио народу програм српске самосталне странке у свима важнијим тачкама. С великим је успјехом разлагао о потреби организације српске самосталне странке, која треба да захвати што дубље корјена у најширим слојевима српскога народа. Само онда, кад та странка буде моћи ће она с успјехом да ради за српски народ и за нашу домовину. За вријеме његова говора народ је бурно одобравао, те се с више страна чули и усклици: Живјело „Српско Коло". Ово је најОољи доказ, колико је овај народни лист омиљен у народу. Напосљетку је говорио ратар Марко ЕремиЛ. Он је захвалио нар. заступницима на говорима, те је и сам препоручио организацију. Досада се, рекао је, ми ратари нисмо бринули ни зашто и за то нам је ишло рђаво. Откад смо се почели бринути за привреду, пошло нам је на том пољу на боље. Тако исто треба да радимо с нашом народном господом и на политици. Онда ћемо и ту имати успјеха. Нарочито, ако се буде могла одржати слога Срба са Хрватима. Еремић је лијепо говорио и сви су му одобравали. На завршетку изабран је извршни одбор српске самосталне странке за изборни котар војниИки. У одбор су изабрани : Јован Маћерчић, Раде Милић, Душан Малобабић и Вл. Ћеранић, свештеници; Петар Томић, поштар и посједник; Емил Гредељ, Јоцо Гредељ, Драгомир Косановић и Симо МатијеВић, трговци, Никола Новаковић, ум. учител>; Јован Царевић, Петар Рибар, Петар Петровић, Емил Видовић и М. Здјелар учитељи; Петар Дејановић, фил.; Јово Генераловић, Миле Жутић, Миле Гвоздић и Јанко Михајловић, посједници; Ј1ука Мандић, Јован Гушић, Нинко Каран, Јован Шкара, Марко Еремић, Тошо Ранитовић, Милош Јагровић, Милић Дерета и Павле Опачић, ратари. Скупштини је присуствовао и наш пријатељ г. Пајо Тишма, трговац из Коренице, који је био врло задовољан с током скупштине. Послије скупштине разишао се народ у миру и релу својим кућама. Народни заступници међуСавјетујте своје рођаке и пријат

тим провели су читаво послије подне у кући браће Гредеља, гдје су у разговору с једномишљеницима расправили нека тактична питања, која се тичу војнићког котара.

Бој испод Козјаи-планине*, — Извештај учесника у боју — У н'едељу 16. т. м. наше се чете задесише у селу Бајловцу и његовој околини. Ја са својим војводом, главним заповедником свих чета и руковаоцем борбе, био сам у једној кући до једне мале карпице (каменитог узвишења). С нама су са својим четама били још и војводе Тома и Зафир. А у другој кући, преко карпице, налазио се војвода Долгач са својом четом и Настас са својом десетином. Јован Довезенски и још три српске војводе били су са својим четама изван села. Кад би око 10 и по часова пре подне, појави се иза потока неколико аскера**), који се почеше вешто прикрадати кући где смо ми били. За њима се стадоше помаљати иза жбуња још неколико и сви се распоредише око куће. Тада војвода заповеди да се пуца и ми осусмо ватру, од које се аскери распрснуше, али брзо заузеше добре бусије, те они отворише ватру на нас. Прва њихова пушка уби нам одличнога четника Илију. Чувши пуцњаву, истрчи из своје куће војвода Долгач са Настом, и заузме карпицу испред нас. Тако је аскер дошао у врло опасан положај. После неколико плотуна, оставивши десетак мртвих, остали аскери прснуше десно и лево, те нам то даде' прилике, да искочимо из куће. Долгач је први 5ио наступио карпицу и пошао даље, да заузме велику карпу, коју поток оптиче са три стране као полуострво, највише место у околини. А наш војвода са Томом и Зафиром заузме прво карпицу, азатим,послекраткеборбе, разјуривши околни аскер, заповеди да се крећемо према великој карпи, коју су Долгач и Насто већ били посели. Ми смо пошли, једни лево, а други десно' и после неколико минута, били смо тако рећи сасвим обезбеђени, јер доминирајући положај камените карпе давао нам је могућности, да се неколико дана држимо и против неколико хиљада аскера. Ту нас војвода раслореди на неколико места. Десно пође он са Зафиром, до њега је био Долгач, мало даље Насто са својом десетином, а сасвим на левом крају карпе заузео је позицију храбри војвода Тома са Драгишом и осталим својим четницима. Аскер као да је из земље ницао, јурио је према нама као помаман до извесне даљине, па је ту остајао, не смејући даље услед кише од куршума, коју смо ми слали. Они су нас обилазили и пуцали на даљини од преко 500 метара.

* Козјак-планина је у Маћедонији код Куманова. **) Турски војник. —. да купују и читају овај лист.