Српско коло

Стр. 6.

СРПСКО К0Ј10

Год. IV.

Најпре је дотрчао аскер из најближих кула у околини и покушао, да се нама примакне, али се брзо вратио потпуно разбијен. За тим дође младонагоричански аскер, старачки, равнански, жегљиговски, а за њима дојури аскер из Трговишта и Шаинца, међу којима је био велики број илава и деврија. Трговишки и шаиначки аскери покушали су лукавством да нам се примакну, помоћу стада оваца. Они су почели пузити међу стоком, чијим су чобанима наредили да терају према потоку. Али лукавство им није испало за руком. Ми смо их брзо приметили и чекали неко време да се ближе примакну, те кад је то било, војвода нареди, да се што брже пуца. Тада се преплашено стадо растури, остадоше само аскери, који се са великим губицима разбегоше које куда. У даљини се споји сва војска, коју командант подели на четири дела, те опег пођоше према нама на јуриш. Ми смо их поново дочекали кишом од куршума те су они после другог јуриша, оставили нас, па се већином изгубише за неко време, за толико, колико да се попуши цигара дувана. Тада смо ми чули удаљену пуцњаву и ужасну праску бомби. Знали смо да је то храбри Коста Пећанче и јуначки Спаса Гарда, који су три часа трчали да би из својих рејона нритекли браћи у помоћ. Они су успели да заузму највећи вис код села Дајловца, сат дасеко од нас, и отуд осули ватру на многобројни аскер, који је на нас јурио. Поново је пошла војска на нашу карпу и поново је била одбијена са великим губицима. Око три и по часа после подне зачу се пуцњава на другој страни, супротно оној, где су били Коста и Спаса. То су Јован Довезенски и још један храбар војвода, који су чували кумановски друм и остале путове на тој страни, заметнули борбу са силном пешадијом и коњицом, које су из варбши Куманова били приспели, Бомбе су јечале као топови. За дуго се није знало како је тамо. Ади ствар је најзад постала јасна, командант кумановске војске оставио је тамо део аскера, да се бије са Србима, а остали су пошпи према нама на нашу карпу где је била највећа наша снага. Коњица се расподели на три дела. Скупи се остали аскер и Отпоче много жешћа и крвавија борбз. У томе су изгинула још три наша четника и рањено шест. Те смо губитке претрпели по крајевима карпе. Кад би пред вече, и коњица и пешадија извршише јуриш који је као и остали био безуспешан. Ми смо одозгора видели како се по земљи поваљало неколико коња, а многи су коњи јурили наоколо без коњаника. Од тада више нису смеди јуришати. Труба је после тога четири пута позивала војску на јуриш, али ништа није било у стању, да аскере напред покрене. У даљини се пуцњава већ почела стишавати, докле најзад није сасвим престала. Ми смо се још неко време у малим прекидима пушкарали, док најзад није ноћ притиснула крвљу натопљену и наплаћену земљу. Војвода заповеди, да се повучемо у п^&нину, што смо и учи-

нили у највећем реду, и поневши са собом своје тешко рањене другове, а лако рањени ишли су с нама весели. Најтеже је био рањен Белош Аџић, коме је зрно просвирало обадве ноге. Горе се састадосмо са Пећанцем и Гардом, са Довезенским и осталима. Сви су били здрави осим два лако рањена четника, сви весели. Тамо нам они, који су видели јавише о смрти једног аустријског и једног турског официра из Равне. Целу су ноћ провели аскери онде, где се затекли далеко од бојнога поља, које су у нереду били напустили, не смејући ни да се помакну с места из страха, да не наиђу на српску заседу. Наши су комотно могли дићи од мртвих аскера преко 50 пушака и доста муниције. Сутра дан, одвукли су све мртве и тешко рањене, који нису могли на време умаћи, а којих је скупа, не рачунајући огромни број лако рањених, било преко 120 људи. Тада су измрцварили лешеве оне четворице српских четника и, у своме бесу опљачкали село Бајловце и Арбанаско. „Београдске Новине"

Организациони статут српске народне самосталне странке. Чл. 1. Чланом С. Н. С. странке може бити сваки Србин из подручја краљевине Хрватске и Славоније, а чланом странке постаје онај ко прихвати и политички и автономни програм странке и кога извршни одбори или скупштине странке приме у чланство. Средишњи одбор прима у чланство једномишљенике из оних крајева и мјеста, у којима нема страначке организације. Чл. 2. Органи странке јесу: 1) Главна скупштина §§§ 2) Средишњи Одбор 3) Извршни Одбори (мјесни и котарски) 4) Повјереници. Чл. 3. Главна Скупштина странке има се одржати сваке треће године у мјесту и у вријеме, гдје и као одреди средишњи одбор и са дневним редом, који исти одбор назначи. Скупштину сазивље предсједник средишњег одбора у извршењу закључака истога одбора. У позиву има се назначити дневни ред, а позива се на главну скупштину преко главног органа странке. Чл. 4. Право учествовања и гласа на Главној Скупштини имаду: 1) Чланови странке, који су посланици на сабору краљевине Хрватске и Славоније у Загребу или на српском нар. црквеном сабору у Карловцима. 2) Чланови редакција листова С. Н. С. странке, које средишњи одбор таковима призна. 3) Чланови средишњег одбора.