Српско коло

Врој 17. И 18.

Загреб, 18. септембра (1. октобра) 1906.

ГОД. IV.

Излази два пута — у мјесецу # # # ЦиЈена за Аустро -Угареку: на годину К 240 на по године. К 1 -20 на четрт год. К—'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута уврш^УЈУ. рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола кародног листа". Руко— писи се не вра^ају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Скупштине српске самосталне странке. 17./30. августа била је у ВлаовиИу скупштина српске самосталне странке за изборни котар глипски. На скупштину су дошли чланог.и средишњег одбора: Родољуб Пајић потпредсједник, Светозар ПрибиИевиЛ, нар. заступник, Павле Драшћ, Милан Маџарац и ратар Никола Меанџија. Осим тога дошло је на скупштину неколико учигеља и омладинаца из петрињског котара, већи дио чланова извршног одбора у глинском котару и лијеп број старије и млађе интелигенције и ратара из тог котара. Нарочито морамо истакнути, да је интелигенција у великом броју дошла на скупштину. Скупштину је отворио предсједникизвршног одбора, парох Милан Гламочлија. Он је био изабран и за предсједника скупштине, а за перовође учитељи Јоцо Остојић и Милош Маџарац. Расправу је почео Милан Гламочлија. Он је приказао, какво је стање било у земљи прије избора, а какво је створено сада послије нових избора. Говорио је о задацима нових посланика и новог сабора, препоручујући им, да у стварању тековина иду корак за кораком и да се у свом раду држе трезвености и разбора. Врло је лијепо говорио о народној господи и народним непријатељима, домаћим и странима. Затим је говорио нар. заступник Светозар Прибићевић. У главном јерекао: Народје дао сјајну задовољштину вођама опозиције. Власници су их хтјели стрпати у тамнице, али им је народ отворио врата сабора и ставио им је у руке своју судбину. И поред приговора, који су у непријатељској штамии подигнути против његова говора у Војнићу, остаје код тога, да је то била воља народна. Заправо на посљедњим изборима нису одлучавали само изборници, него воља читавог народа, која је изборницима морала бити мјеродавна. Било је врло тешко добити нову владу, која одговара народним жељама. И то због тога, што су у Бечу нерасположени према српској и хрватској коалицији. Они би хтјели, да им Хрватска и даље остане на располагању као некаква резерва , коју ће употрсбљавати протпв Чувајте и остављајте сваки број овога листа,

Угарске и -едоје освајачке циљеве на истоку. А како зна пу, д а ће коалиција имати пред очима једино {Шт^рес^срватско г и српског народа, дали су јој владу само због тога, што нису могли да нађу друго§, излаза. Имајући народне интересе пред очима, коалиција ће без икаква зазора започети свој рад. Истина у том раду сметаће ју не само спољашњи него и домаћи непријатељи. Они су пошли тако далеко, да и саме чиновнике драже против коалиције. И мора се признати, да се већ некоји, нарочито они на вишим и одговорнијим мјестима , упуштају у агитације, којима је сврха, да се ново' стање омрази у народу. Кад би се та сврха постигла, дошла би стара владавина, која би опет владала бичем и тајним циркуларима. Коалиција зна ово врло добро и за то ће у овој ствари учинити нужне кораке. Она ће. имати и снаге и воље, да она обрачуна с онима, који злоупотребљују свој службени положај, а тим ће уклонити велику сметњу учвршћивању новог стан.а, које одговара вољи народа. Приговори, који се дижу против коалиције због тобожњих неуспјеха, сасвим су неосновани. Велик је успјех већ у томе, што смо добили владу, која ј е у некаквој обвези према коалицији. Коалиција ће се већ постарати, да се те обавезе исцрпу у корист народа. А могу се не исцрпсти, па је ипак уговор с владом велика тековина. То је значајно с тога, што према томе не ће више у Хрватској у опће бити могућа влада, која не би била обвезана на уставну и иарламентарну владавину. За сада ће бити најпаметније, да се користимо новим стањем и овим уговором, уводећи у нашу земљу демократске институције (установе) и доносећи корисне привредне н социјалне (друштвене) законе. У интересу те ствари треба да избјегавамо политику афера, (свађе, сукобе,) и провокација (изазивања) која нам се намеће са стране, а сврха јој је, да се омете наш народни препород. То нам је у толико лакше, што мећу Мађарима све више јача струја , која хоће заједнички рад на основу међусобног поштовања и равноправности. У тој струји морамо гледати свог природног савез ника против Бечр. , јер Ће вам требати и послије, да га нитатеА*