Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. IV.

који нас је замамљивао с великим плановима, али је у овој земљи увијек водио угњетачку политику. Што се тиче српског питања, то су изгледи најповољнији. На својој страни имамо Хрвате, који осјећају, да смо једно и да нам само у заједници може бити осигуранаљепшабудућност. Против нас су Хрвати, који нас не признају, но за њих имамо један велики доказ. То је снага трећине српског пучанства у земљи, која се не може згазити, нити се преко ње може пријећи на днсвни ред. Иза њега је парох Младен Остојић тумачио народу про1рам српске самосталне странке и њене захтјеве. Ишао је од ставке до ставке, не псауштајући ништа из вида. Привредни и социјални дио програмапосебноје тумачио Шандор Омчикус, који је говорио први пут пред народом, али са много успјеха. У име хрватске напредне странке поздравио је скупштину топлим и срдачнпм говором одвјетнички перовођа Мор, који у слози Срба и Хрвата налази једино јамство за успјех наше народне политике. Говор овог симпатичног младића изазвао је велико одобравање у скупштини. Затим је парох Павле Драгић препоручио народу, да више мисли на питање круха него на дуван и печење ракије. Ратар Никола Меанџија врло је лијепо говорио о важности земљорадничких задруга и значају нашег привредног покрета. А ратар Јово Ресановић изнио је у једном смишљеном и разборитом говору неке народне тегобе и невоље. Његов је говор учинио на све најљепши утисак. Самосталној се странци може честитати, што у својој средини има овакве ратаре. На скупштини је изабран и извршни одбор за изборни котар глински. У одбор су ушли: Јово Чучковић ум. капетан, Никола Ребрача трг., Гецо Огризовић шумар, Стево Иванчевић директор штед., Стево Кончар бријач, Никола Меанџија ратар, Нетар Летица парох, Раде Кукулеча ратар, Емил Маџарац ум. капетан, Симо Орешчанин парох, Петар Кошутић учите.љ, Вујо Кошутић ратар, Илија Пешут парох, Јово Ресановић ратар, Јандрија Сарапа ратар, Јоцо Остојић учитељ, Младен Остојић парох, Тешо Царић ратар, Миле Тинтор ратар, Милан Гламочлија парох, Стево Крковић ратар, Гајо Тривановић учитељ, Јово Попара ратар, Јосип Бањанац ум. лугар, Јанко Била ратар, Симо Јакшић трг., Васо Живковић парох, Илија Дошен ратар, Глишо Живковић парох, Јанко Дракулић ратар и Марко Ђукић ратар. * У Машвини. Скупштина је била 2. септе.чбра по новом. Дошло је много свијета на

њу без разлике сталежа. Од стране интелиген ције било је у лијепом броју свештеника и учитеља котара слуњског. Било је неколико трговаца и омладинаца, а број сељака износио је око 700 људи. Скупштину је отворио пречасни господин парох Драгутин Шарац, који је једногласно био изабран и за предсједника ове скупшчине. За перовође су изабрани Милош Гргић, и Светозар Радошевић, ђаци- с високих школа (свеучилишта). Први је узео ријеч г. Драгутин Шарац, те је истакао вриједност организације Срба котара слуњског под заставом срп. самосталне странке. Испоредивши је с осталим странкама, показао је њезину предност, јер је најбоља поборница за српска народна права, која су била и прије обећавана, а никад потпуно оживотворена. Особито је истакао аутономију срп. школа, равноправност ћирилице са латиницом, и узакоњење срп. народне заставе. Г. Манојло Бубало, учитељ, говорио је о успјешном дјеловању хрватско-српске коалиције, и слободи, која је услијед тога у нашој домовини настала. Г. Никола Брковић, учитељ, говори о слози Срба и Хрвата истичући Куенову владавину (систем), кога је ова неслога подржавала преко двадесет година,-и који је тако убитачно дјеловао на напредак и развитак нашег народа. Слогом браће Срба и Хрвата пао је тај стари систем, а замијенио га је нови напредни, чији смо дух већ почели осјећати. Тај нови систем је народна влада — хрват.-српска коалиција, у којој је у лијепом броју заступана и српска самостал. странка. Овој новој влади, која има непријатеља са свих страна, треба добре потпоре, а ту ће потпору дати сам народ, ако и у будуће буде слао у сабор само трезвене људе, који ће хтјети чути народне невол>е. Као једног од такових људи спомиње Др. Густава Гаја, кандидата хрв.-срп. коалиције за изборни котар слуњски, те жели, да му народ код будућег избора своје повјерење даде (Народ кличе: Живио Гај!) Ратар Лазо Почуча спомиње многе невоље народне, којима треба брзе помоћи. Истиче мали број основних школа. Машвина постоји већ више од сто година, а тако рећи јуче је добила школу. А колико села заостаје иза Машвине? Вели, да је пошљедњи час, да се учитељска берива строго прама потребама данашњега живота повисе. Г. Мане Мирић, учитељ, говори против пијанства, особито против ђикана (шпире), који наш народ све више упропашћује.