Српско коло

Стр. 10

СРПСКО коло

Год. IV.

„од њих пусто одузеше благо, „и добре им коње поваташе, „а њих јадне у Саву бацише, „и овако Сави говорише: „„Саво водо валовита, ладна, „„ждери, Саво, наше душманине!" „Посјекоше Остроч-Капетана „у Њемачкој пред бијелом крчмом „не стиде се цара ни "ћесара". Кад то зачу Кулинова када, љуто цвили до Бога се чује, јадикује кано кукавица, а преврће како ластавица; па овако проклињати стаде: „Бјео Шапцу, не бијелио се, „већ у живој ватри изгорјео! „јер код тебе Турци изгибоше. „Црни Ђорђе, да те Бог убије! „од како си ти 'закрајинио, „многу ти си мајку уцв'јелио, „а љубовцу у род опремио, „и сестрицу у црно завио; „и мене си јадну уцв'јелио, „јер ми згуби мога господара, „господара Кулин-Капетана. „Попе Луко, рана допаднуо! „јер изгуби пашу Синан-пашу, „који знаде Босну сјетовати? „0 Милошу, пушка те убила; „јер погуби Мемед-Капетана, „који но је био десно крило „ц'јеле Босне и њене крајине? „0 Јакове, да те бог убије! „твоји двори пусти останули ! „јер погуби Дервент-Капетана? „О Чупићу, жалости дочек'о! „јер погуби мулу Сарајевског, „који знаде и цару судити? „О Китоже, не зеленио се! „Смиљанићу не веселио се! „јер погуби Беширева Асу, „кога љепшег у свој Босни нема? „Остаде му злато испрошено. „0 Цинцаре, да те Бог убије! „мало јада по Турћији радиш? „ја шта тражиш по земљи Њемачкој? „јер погуби Остроч-Капетана, „лудо д'јете, јединца у мајке?" То говори Кулинова када, то говори, а с душом се бори; доље паде, горе не устаде, већ и она црче од жалости. Народно здравље, /У1ахрама. Уредни људи носе уза се — било у шпагу (џепу), било у појасу, било у недрима или у

руци — махраму (рубац, јаглук). Тојезањих прека потреба, а ко се једном на њу научи, не може без ње ни корака. Зато ће свака уредна мати и свака боља кућа своју децу већ из р&не младости привикавати, да се у згодним приликама махрамом служе. - То је у друштву знак уљудности и бољег реда. Махрама служи човеку, у главноме, да одржава чистоћу свога тела и одела, а у извесним приликама и другим потребама. Ако си загрејан и ознојен (потан), махрамом се хладиш и бришеш, па се доиста разгалиш и освежиш; ако је припекло сунце, ти се у невољи махрамом застреш, да се од оне жеге заклониш, или је у воду натопиш, па њоме теме покријеш и хладиш; ако те обаспе прашина, махрама ти је при руци да се од ње опростиш; ако руке упрљаш, махрамом ћеш их очистити; ако се закашљеш, махрамом ћеш уста заклонити или ћеш баш у њу и пљунути, да ону хракотину око себе не расипаш и тиме другоме коме не досадиш; ако кихнеш, махрама ће ти згодно послужити, да не дођеш у неприлику; ако те око засврби или засузи, махрамом ћеш га протрти и у њему сузе осушити; ако ћеш какву намирницу откуда кући понети, завићеш је у махраму, те је тако однети — у опште: жива згода у многим приликама, кад ти је махрама при руци, а опет мука и невоља, кад је случајно код куће заборавиш. То је ушло већ у навику не само варошана и богатијих грађана, него и сиротиње и сељака. Сад ћеш већ ређе видети и сељака и сељанку без махраме, рупца, јаглука, убруса или бар крпе, којом ће се у даном случају послужити. То је некако много лепше и пристојније, негодаутаким приликама употреби голу шаку, крај од кецеље (прегаче), рукав од кошуље, пеш од хаљине, сукњу, скуте и т. д. Али та навика има и свог здравственог значаја, ако ни у чем другом, а оно бар у томе, што служи одржању чистоте тела и одела. Коме гола рука служи у место махраме, тај некако и нема права да о чистоти говори. Рукама се највише ради; рукама се свашта прихваћа; рукама најчешће долазимо у додир и с другим, по гдекада баш болесним или зараженим особама; руке су највише изложене и свакојакој другој нечистоћи; па је онда сасвим природно, да су оне баш и код најчистијих људи махом нечисте или бар мање чисте, него многи други мање изложени делови тела.*) Ако, дакле, у место махрамом нечистом руком отаремо зној с лица и чела; ако таком руком заиђемо у око, обришемо нос, очистимо уста и т. д.; онда неће

*) Чисти људи имају обично на рукама неколико милиона невидовних клица — нарочито иза ноката — а жуљевите и извраскане руке радника и тежака, које се и онако не могу тако чисто држ.тги, имају их на стотине милиона.