Српско коло

Сод. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 13.

који су кроз Мачву продирали к Шапцу и ту с њима делити јуначке мегдане. Смиљанић је у Китогу „лугу зеленоме", сву Босну био преплашио. Прича се, да је он, са својим четама, побио најмање 5 до 6 хиљада Турака, нарочито после пораза на Мишару кад се повлачили к Дрини. /У1илош Стојићевић — Подерац. Родио се у селу Горњој Врстској, у Поцерини. Прве године српскога устанка био је прост и храбар војник, а потом постане писар код кнеза Илије Марковића. Године 1806. навале Турци у шабачку нахију, па је сву похарају и попале. Кнез Илија се преда Турцпма, но његов писар Милош не хте. Стога га Карађорђе постави за војводу поцерског, потсећајући га на јунаштво његова имењака Обилића, за којег народно предање у Поцерини држи да је и он био родом из ових крајева. У боју на Мишару Милош је показао својим јунаштвом да је достојан да носи име Милоша Обилића. Пошто су Срби потукли Турке Карађорђе пошље Милоша са нешто војске у Китог, да пресретне Турке, који су бегали. У томе Лугу Милош је потукао Турке и отео им је све што су имали. После три дана врати се он одевен у одело турског војводе Кулин капетана. У њега је било и оружје Кулиново. Све се сијало у сребру и злату. Сама сабља Кулинова вредила је онолико злата колико је тешка. Турци су му толико и нудили па да је откупе, но он је није дао, већ је искао све робље српско. Турци му то нису могли дати, јер је робље било распродато. Године 1811. јави се у Поцерини некакав хајдук Прело. Пошто је постојала наредба против хајдука, то је и Милош морао да ухвати Прела. Кад Милош потрчи хајдуку да га ухвати он опали из пушке, и убије овога великога јунака. Сахрањен је код добрићске цркве. Милош је био средњега раста, широких плећа и прсију, био је смеђ, очију граорастих, врло ватрених. § I Циндар Јанко. Јанко је рођен у Охриду, у Маћедонији, а добегао је у Србију мало пре устанка. Чим устанак букну, Јанко ступи у ред бораца као добровољац. Карађорђе га постави бимбашом и да му под команду неколико стотина бећара. На Мишару се одликовао као прави јунак. После пораза турског, он је с Мутапом прешао чак преко Саве и посекао Остроч-капетана, а Мутап Хаџи-Мосту. Јанко се је борио у свима бојевима око Дрине, иа доцније и на Делиграду као војвода пожаревачки. Умро је 1834. године. Укопан је у манастиру Раваници у Србији.

1906. година,

СЕПТЕМБАР — РУЈАН.

д-.ни

Стари календар

Симеон столпник и Ана Мученик Мамант

Јанићије П. пр. патр срп. Вавила и пророк Мојсеј Захарије и Јелпсавета © Мученик Евдоксије Мученик Евдокије Мала Гоепојина Аћим и Ана Минодора Митродора Теодора и Ефросинија Свештено-мученик Аугоном (3) Мученик Корнилије сотник Нјктов-даи Велико мученик Никита Вел муч. Ефимија

Софија и 3 јој кћер 1 Епископ Евменије Трофили, Саватије и дрВелико мученик Евстатије Апостол Кондрат Фока и пророк Јона Зачгће Јована крститеља Текла, Симеон криљ Преп Ефросиннја Смрт Ап. и Ев Јонана богосл. Мученик Канистрат Преподобни Хавраптон Мијољ-дан Григорије и Арминије

ДАНИ

14 К5 Тб 17 18 19 20 21 22 1з 24 25 26 27 28 29 Т(Г 1 2 3 4 5 6 1 8 9 10 11 12 13

Нови

Крстов дан Никодим

Лудмила, Хилдегарда Тома Јануарије Евстахије Матија ев. Мавриције Текла Руперт Клеофас Кипријан Косма и Д. Већеслав кр. Арх. Михаил Јероним ЛнеТ. Ремиг. Леодегарије Кандид Фрања Сал. Плацид Фидес, сп. х. Јустина Бригита Дионмсије Фрања Борђ. Никасије Максимилиј. Коломан

Сунце

дана 1 5 10

излази 5.25 час. 5.31 „ 5.39 ..

залази 5.55 час. 5.49 „ 5.41 „

О празнидима и светитељима. 1. Почетак црквене године; до 15. векаје и у грађанском животу падала тога дана нова година. 3. Св. Јоаникије, први с.рпски патријар. Када се Душан 1345. у Маћедонији прогласи царем Срба, Бугара и Грка, подигне 1346. српску архиепископију на ступањ патријаршије, те га тако са женом му Јеленом патријар Јоаникије са трновс^им патријаром у Скопљу на Ускрс 1346. крунише за цара. Јоаникије је шеснаест година управљао српском црквом а сем тога зидао је и украшивао задужбине. 8. Рођење Богородице (Мала Госпојина). Родитељи пресвете Богородице зваху се Јоаким и Ана, и живљаху у галилејском граду Назарету. Они беху већ остарили а не имађаху деце те су их због тога сви прекоравали, јер беше срамота не имати деце. Онп се мољаху Богу да им подарп порода, и Бог се смилова и даде им кћер коју они назваше Маријом. Пресв. дјева Марија је по оцу царскога рода а по матери аријерејскога. По речима св. Јована Дамаскина, дан је рођења Богородичина дан свеопће радости, јер је с њеном помоћу обновљен род људски. 14. Дизање часног Крста (Крстов дан). Год 326. око празника Пасхе св. Царица Јелена, мати цара Константина, оде у Јерусалим (види 22. мај). Тамо нађе часни Крст. Око Крста се искупила толика мно-