Српско коло

Год IV.

СРПСКО

коло

Стр. 15.

Различнз вијести. Срп. нар. скупштина у БуниЋу за „Срп. Коло". Браћа Кнежевићи трговци у Бунићу шаљу ово писмо уредништву „Српског Кола": „Данашњом поштом смо Вам отпремили Кр. 99-20 које смо сакунили на 9./9. пригодом скупштине српске самосталне странке, одржане у Бунићу а на предлог госп. Петра С. Прице биљежника бунићког. Предлагач моли да дароватеље у „Српско Коло" ставите и сваком ПО 1. број пошаљеге. 0 осо битим поштовањем Браћа Кнежевић. Приложише г. г.: Јово Бањанин нар. заступник К 20; по К 10: Петар С. Прица, Остоја Станковић, Браћа Кнежевић; по 2 К: Стипе Његован, Коста Драгаш, Станко Ћук, Душан Чанковић, Перо Рашета парох, Перо Трбојевић парох, Милан Машић парох, Буде Свилар, Станиша Бањанин, Максим Цвијановић, Јово Кнежевић умир. поручник, Мане Драгаш, Станко Шакић, Љубиша Шакић; по 1 К: Богдан Чанковић, Миле Докмановић, Никола Алагић, Дане Ђ. Хинић учитељ Јошан, Ћиро Рапаић, Арсе Прибић, Ђуро Пањковић, Дане Драгаш, Петар Ковачић, Илија Марјановић, Пилип Прица, Мићо Хрњак, Илија Вуњак, Раде Божанић, Петар Милеуснић, Јандре Јеловац, Петар Лукић, Раде Ердега, Пилип Перина, Тоде Деспот, Тома Јеловац, Миле Билен 20 филира. Укупно 99-20 К. Од ове суме изволите Кр. 29-20 дати „Привреднику", а Кр 70 задржите за „Српско Коло". Лијепа хвала у име „Српског Кола" и предлагачу и прилагачима. „Српско Коло" досад је много учинило за политичко васпитање нашега народа и помогло много, да је народ послао у сабор садашње своје посланике, који извојеваше садашње стање у земљи. Према томе треба и сваком згодом да се сјећамо „Српског Кола" и да га помажемо; јер то у пуној мјери заслужује. Отишли куд не треба. 6. септембра по новом одржао је Стјепан Радић скупштину у Горама (котар петрињски). Читамо, да је као повјереник Радићеве странке за мјесто Слану изабран Србин ратар Јован Николић, а за Глинску Пољану Сава Јовановић. Ко је Стјепан Радић и што он хоће, о том већ знају наши читаоци. Срби ратари треба то да упамте добро и да не иду ни на који начин на скупштине које држи Стјепан Радић, а још мање да буду његови повјереници. Срби ратари треба да се држе свога „Српског Кола" и људи, који су око „Новог Србобрана" и „Српског Кола" и да долазе само на таке скупштине, које приређују ти л^уди. Држимо, да су Јован Николић и Саво Јовановић по незнању отишли на ту скупштину Радићеву и дали се бирати за његове повјеренике, па ће се вратити у своје коло, а пустити Радића и његово повјеренство, јер је он обична политичка варалица. Он је досад варао српску и хрватску господу, а сад хоће да вара српске и хрватске сељаке. Соколсни слет у Загребу .|[2. и 3. септембра по новом одржан је први хрватски свесоколски слет у За*

гребу, на који је дошло преко 4000 Сокола из Србије, Бугарске, Црне Горе, Далмације, Хрватске, Славоније, Словеније, Чешке и Пољске. Ту се дакле састадоше браћа Словеии из различитих земаља словенских, да се упознају, да тако што јаче осјете, да су они сви браћа, да су гране великога стабла словенскога. Соколи су народна всјска словенска и њихова је намјера, да се брат брату увијек нађе у невољи и помогне му против заједничког непријатеља. Лијепо је било гледати, како се братски састају и слажу на овом слету Соколи Срби, са соколима Хрватима, Бугарима, Словенцима, Чесима и Пољацима. Соколи су између себе браћа; ту су сви једнаки. Ту нема разлике између го сподина, ратара, занатлије. Сваки Соко каже другом Соколу, ма ко он био: Ти. То је знак братства. Српсне народне књижнице. Већ је у овом листу било писано о српским народним књижницама и о њиховој користи за народно образовање и васпитање, као и о том да се овдје у Загребу саставио одбор, који је зготовио правила за „Друштво за оснивање српских народних књижница" и послао их влади на потврду. Сада су та правила потврђена и друштво ће наскоро почети да ради. Ове књижнице намијењене су Србима ратарима, па сад Срби ратари треба да се договоре са својим свештеницима, учитељима и другом народном господом, како би се оГнивале те књижнице у њиховим мјестима. Друштво у Загребу, када почне свој рад, саставиће о том упуте, које ће се штампати, да људи буду знали, како се при том поступа. Господарска излокнба у Загребу. Као што смо већ прије јавили, одржана је кроз читав мјесец септембар у Загребу господарска земаљска изложба. На овој изложби изложено је било већином, што имају спахије и земаљска добра и заводи, а мало су изложили што ратари. Једино нешто блага изложили су и ратари. Према томе ова изложба не може се правом назвати земаљска, јер није на њој било изложено све шго у господарству има већина народа у земљи, наиме ратари. Фабрика шеЋера у Осијеку. Недавно је отворена у Осијеку новосаграђена фабрика шећера, која ће добро доћи не само за то, да .ће шећер бито у земљи јефтинији, него ће и околни народ моћи тамо притом наћи заслужбе, сијући шећерну репу и иначе као радници. Мишарска прослава. У 14. броју „Српског Кола" било је већ писано, како ће се ове године 27., 28. и 29. августа (9., 10. и 11. септембра) прославити стогодишњица боја на Мишару, који је био средином године 1806. Прославу је отворио српски наследник престола Ђорђе. У овом броју допосимо и народну песму „Бој на Машару", где се прича, како су први славни борци за ослобођење Србије побиједили много и много већу турску војску. Уједно доносимо у овом броју и чланак „Мишарски јунаци", у ком се говори, ко су били ти јунаци и како су се звали.