Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО

КОЛО

Год. IV.

не ћемо одступити ни за чију вољу, јер би то значило насиједати пријатељима куеновштине. Преговори с Мађарима започеће се, кад се ојачамо код куће. И Мађари су за те преговоре. То не таји ни њихова јавност ни њихови мјеродавни државници. Ријечка резолуција прихваћена је « с мађарске стране као основа за преговоре, те ће се они и водити на тој основи. (Прима се на знање). Г. прото Стакић пита: што кани влада учинити против чиновника, који су се излагали против народа, те оних који су се изиграли код прошлих избора. Г. ГЈрибићевић: Чиновника има виших и нижих. Нижи су' покривени одговорношћу виших. Разумијева се, да ће данашња влада постављати на виша чиновничка мјеста људе, који ће управљати у смислу народних потреба, и према свима грађанима бити непристрани. Нижи ће имати удешавати свој рад према наредбама овијех, слободни, али неће смјети употребљавати свој положај у корист ниједне странке. За кратко вријеме међу тим приступиће се промјенама на неким вишим чиновничким мјестима. (Прима се на знање.) Г. прото Стакић пита, што кане предузети народни заступници против зачетника злогласне окружнице од 26./П. 1906. г. Г. Прибићевић одговара: Презиремо Чаврака и његове смицалице и не бисмо га ради нас никада позивали на одговорност, али ће се нешто учинити ради народа. Учиниће се кораци да ствар изађе на видјело и позваће се зачетници злогласне окружнице на одговорност у сабору. (Прима се.) Г. Стево Вукадиновић пита, што кане народни заступници подузети, да се у Лици опет дозволи држање коза, пошто је доказано, да се личке шуме нијесу готово ни мало подигле од онога времена, откад је држање коза забрањено. (Живо и дуго одобравање међу сељацима.) Г. Прибићевић: Питање о козама прошла влада није проучила, него се ослонила на ријечи рђавих савјетника и једноставном наредбом одузела право држања коза. Мислим, да ће довољна бити једна наредба, да се то право Личанима опет поврати, а народни ће заступници настојати, да то што прије буде. (Одобравање.) Г. Симо Жигић моли народног заступника, да се заузме, не би ли се започете радње око канализације у Понорима и другдје што прије наставиле, моли, да село Грабушић добије што прије водовод, а г. Стево Вукадиновић моли народног заступника, да настоји, да и село Омољац добије један крак од водовода, што ће се градити према Врховинама. Г. Прибићевић одговара, да ћесе сутра у Петровомселу на скупштини изабрати посебни одбор странке, који ће имати дужност испитавати народне потребе и тегобе и извјешћивати народног заступника, и овај ће свима силама настојати, да се праведнигл жељама што прије и што више удовољи. (Одобравање).

Узима ријеч судбени пристав г. Милан Зорић. У подуљем говору истиче важност овога часа, када народни заступник долази међу своје изборнике, да положи рачун о досадањем своме раду, да види и чује народне потребе и тегобе и да затражи повјерење за даљи свој заступнички рад. Досада је народни заступник долазио међу нас само у очи избора, да стрпа у џеп заступнички декрет. Истиче слогу Срба и Хрвата као једини темељ боље будућности. Одобрава рад хрватске и српске коалиције, напосе рад заступника и моли скупштину, да прими ову резолуцију: Срби и Хрвати котара кореничкога, сакупљени на јавној изборпичкој скупштиниу Кореници дне 8. септ. 1906. примају на знање и потпуно одобравају досадатњи рад хрватских и српских удружених странака а напосе рад свога народног заступника г. Светозара Прибићевића. Усвајају истакнути ирограм за будући рад хрватских и српских удружених странака, те дају своме народном заступнику потпуно повјерење. (Бурно одобравање), Послије овога закључи предсједник скупштину, захваливши народу на лијепом владању и позорности. Уз грување мужара и уз пјевање народних пјесама понесе одушевљена омладина свога народног заступника до хотела Тишма, а народ је ишао за њима, клицао и поздрављао првог свога заступника. Захваливши на лијепом предусретању и љубави пође народни заступник са грађанством и изборницима на спремљени банкет, на којем је било 60 особа, а народ се разилазио кличући Прибићевићу и сви су осјећали важност и величину овога дана и полазили кућама својима са пуно наде у љепшу будућност.

БоЈ на Мишару. Полећела два врана гаврана, са Мишара поља широкога, а од Шапца града бијелога, крвавијех кљуна до очију, и крвавих ногу до кољена; прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-Капетана; како па'ше оба загракташе. Ту излази када Кулинова, излазила, те је говорила: „Ја два врана, два по богу брата! „јесте л' скоро од доње крајине, „од Мишара поља широкога „а од Шапца града бијелога? „Јесте л' видли многу Турску војску „око Шапца града бијелога „и у војсци Турске поглавице?