Српско коло

Год. IV.

СРГ1СКО КОЛО

Стр. 7

ска самостална странка интересе Срба и Хрвата за сасвим истовјетне. 2. Српска самостална странка признајући као закон државноправну, године 1868. склоп.гену, а године 1873. ревидирану нагодбу, коју су Угарска и Троједница равноправно установиле, браниће самосталност краљевина Хрватске и Славоније и тежиће за проширењем те самосталности законитом ревизијом саме нагодбе, нарочито ће пак тежити за финансијском самосталношћу њеном. Уједно ће захтијевати да се прпликом ревизије нагодбе уз хрватски народ и језик призна и српски народ и језик, а ћирилици, као писму српскога народа, призна потпуна равноправност с латиницом у свима заједничким звањима на територију краљевина Хрватске и Славоније. 3. Све оне установе, које осигуравају права грађана, као: независност суда, пороту, потпуну слободу штампе, потпуну слободу збора и договора, реформу изборног реда у духу изборне слободе и општег бирачког права с тајним гласањем по опћинама и праведном подјелом'" изборних котара, и т. д. заступаће странка у демократском духу. 4. Српска самостална странка радиће за автономиЈу опћине, котара и жупаније. 5. У друштвено-економским питањима тражи, да држава свима силама ради на томе да се заустави данашње економско пропадање у земљи; да сс данашњи државни намети смање и праведније разрежу, а опћине се ослободв од купљења државне порезе и сви опћинари без разлике по једном кључу да плаћају све опћинске и школске намете; тражи, да се већа важност полаже на подизање наше земљорадње, занатлијства и трговине, да се према садашњем државно-правном стању из заЈедничких прихода сразмјерна свота одређује на инвестиције у краљевинама Хрватској и Славонији; да се законом одреди најмањи дио сељачког посједа, који је потребан за живљење, и тај дио да се заштити за вјечита времена од ексекутивне и добровољне продаје; тражи, да се отклоне узроци исељавању народном, да се народ сачува од кајишара, а држава да се постара, да сиромашан народ у часу потребе добије сходне зараде; тражи да се економским установама српскога народа пружа иста законска погодност, као и земаљскима, односно државнима. 6. Тражи да се закон о имовним опћинама промијени у том правцу, како би правоужитници као фактични власници имовних опћина имали од имовних опћина користи, које сада тако рећи немају. 7. Српска самостална странка радиће на оснивању чисто српских привредних, просвјетних

и друштвених установа и потпомагаће сваки смишљен рад у овом правцу. 8. Тражиће преко својих заступника земаљског сабора краљевина Хрватске и Славоније, односно заједничкога сабора, потпуну равноправност свих немађарских народа, а посебице српскога народа у Угарској и унапређење просвјетног и економског развитка њихова. 9. Радиће на томе, да се спољна политика наше монархије, према бројном надмоћју Словена, не води у противсловенском духу, и да у интересу мирног народног развитка не тежи ни за каквим освајањима, признајући начело: исток источним народима. Лвтономни програм српске самосталне странке утврђен на конференцији 12. (25.) марта 1902. у Загребу. Српска самостнлна странка настојаће преко својих посланика на народно-црквеном сабору: I. Да се право српског народа у карловачкој митрополији, на народно-црквену автономију признато највишим привилегијама и узакоњено основним законима државним и земаљским, наиме: угарским „законским чланцима XXVII. од 1790^91, XX. од 1848, IX. о I 1868, и троједничким од 14. маја 1887. — очува неокрњено и да се отклони свака досадашња, а онемогући свака нова повреда народно-црквене автономије и сваки незаконити утјецаЈ државне власти, који би присвајао себл пра.-о располагања у нашој автономној управи. II. Да се при дограђивању народно-црквене организације у духу признатих и постојећих автономних уредаба очува право слободног учешћа народног у спољашњој управи цркве, школе и народних фондова. Према овом начелу настојаће српскасамостална странка, да се донесе рарочито уредба: а) о избору митрополита-патријарха; б) о избору епископа према начелу усвојеном и спроведеном у нашој народно-црквеној организацији у погледу избора вишег и нижег клира; в) о уређењу епархија с нарочитим обзиром на то, да се избор свештеничких и учитељских чланова епархијске скупштине доведе у склад са изборним редом за наш народно-црквени сабор; г) о црквено-судском поступку епархијских конзисторија и митрополитског савјета. III. Српска самостална странка настојаће, да наш народно-црквени сабор поради својим путем, да се законом изједначи српска православна црква са римокатоличком у својим ме-