Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО

коло

Год. IV.

ђусобним односима; да се већ једном укину сасвим застареле и данашњем просвијећеном вијеку противне наредбе донесене у смислу конкордата, које не постоје ни у нашој монархији нигдје више, него само у Хрватској и СлавониЈИ, а на штету православља према римокатолицизму. IV. Да се српском народу поврате одузете народно-автономне школе и имање школско; да се омогући подизање нових српских автономних школа и отклоне сметње које спречавају успостављање права српског народа на школску автономију. V. Да се даје и издаје сразмјерни принос из државних односно земаљских извора српским православним црквама, народно-автономним школама и другим просвјетним установама; да се законом зајамчени принос српској православној цркви и њеном свештенству даје и издаје посредовањем компетентних органа наше народноцрквене автономије. VI. Да се положај нашег свештенства и учитељства морално и материјално подигне и унаприједи. Тога ради да се донесе уредба о дотацији свештенства и учитељства с нарочитим обзиром на то, да се свештенство у свима епархијама изједначи по плати и донесе мировинска уредба за свештенство и учитељство; да се дисциплинарна правила за свештенство и учитељство преиначе, и то за свештенттво тако, да се према § 18. тач. 2. саборског устројства протегну само на дисциплину у духовним стварима, не ограничавајући грађанска и автономна права свештеника. VII. Да се донесе уредба о дотацији митрополита-патријарха и епиекопа према достојанству њихову. Сувишак народно-црквених добара, одређених за ову дотацију, да се употријеби на црквене и народне потребе српског народа. VIII. Српска самостална странка настојаће, да народно-црквена добра дођу под сталну стручну управу, како би се истима рацијонално управљало и приходи њихови тако подигли, да би не само манастирским, него и народно-просвјетним потребама што боље служити могли. А уједно, да се народно-црквено имање сачува и обезбиједи од сваког незаконитог потраживања и отуђивања. IX. Српска самостална странка нарочито ће настојати, да се не повређује нашем народно-

црквеном сабору право потпуно самосталног дјеловања и да се сабор без икакве сметње састаје увијек у законом одређено вријеме, а ванредно по потреби. Српска самостална странка бираће само такве посланике, који усвајају како овај автономни, тако и цјелокупни програм њен, и дају јамства, да ће га савјесно заступати, те очекује Од својих посланика, да ће на народноцрквеном сабору као сриска самостална странка споразумно радити са осталим народним странкама, у колико се оне са овдје изложеним начелима и захтјевима слагале буду.

Народно здравље. Кад чељаде КР В пропљује. Крвав кашаљ (пљување, хракање или бацање крви) јавља се или као скроз подједнака, црвено бојадисана, пожитка гњиладина, или као гнојава хракотина, прошарана кад крупнијим кад ситнијим грудицама и кончићима усирене крви. По гдекада таки болесници избацују неусирену, живу или пресну, чисту, махом пенушаву крв отворене боје, а већ ређе се дешава, да она изненада и без кашља јурне таком снагом, да се легенима мора хватати. („Опучила му се крв на грло"; „Тргла му крв на уста*"). Ма у ком облику, нас крвав кашаљ махом поплаши. Некако смо свикли, да ту појаву рачунамо у један од најпоузданијих знакова јектике (сушице). Шта више, на јектику и не помишљамо, докле год крв у иснљувцима не видимо. А грешимо у томе. Нити је сваки крвави кашаљ знак јектике, нити можемо искључити ту болест, ако у испљувцима нема крви. Има случајева, где н. пр. болесник не пљуне крв, коју је из дубине — рецимо из плућа — потхватио и искашљао, него ону што му је с које год стране — н. пр. из вредовних десни, из носа, из ждрела и т. д. — потекла, па се хракотини из грла и плућа случајно надовезала За то је у таким приликама и нађемо махом на површини оне лопте, коју је болесник избацио. Али и крв из дубине није увек тако озбиљна појава, да од ње морамо страховати. Има људи који с времена на време баш из самих плућа крв бацају, па су ипак целог века здрави и дубоку старост доживе. Крвав кашаљ је у таким приликама сасвим другог порекла и друге природе, па према тОме и другог значења по човечје здравље. Наши мисле у таким случајевима „шуљеве у прсима". *) Има примера да чељаде и пробљује крв. Крв је онда махом сасвим мрка — као оно кавена стеља и долази из желуца. У таким случајевима јавља се мрка крв и у изметинама.