Српско коло

Стр. 2

СРПСКО коло

Год. IV

Срба ратара о свему, што му треба као Србину и грађанину, да дође до свога права, па да се и сам брине о свом бољитку и напретку. Српска самостална странка је и на изборима за политички сабор краљевине Хрватске и Славоније показала, шта вриједи и како умије да се мушки бори. Успјеси, којејету странка постигла, сложан су рад народне господе и Срба ратара. Народна господа и вође српске самосталне странке нијесу народу говорила и обећавала куле и градове, него су му братски, отворено казали, што се може постићи, за што треба да се боре и како ће и постићи то, ако буде слоге између народне господе и народа. Ништа нијесу они обећавали народу, што су сматрали да нијесу кадри и извршити. Народ је видио, да је то било братски, од срца срцу. И народ уза све силне сметње и застрашивања изабра у сабор краљевине Хрватске људе, који сад поштено и јуначки откупљују своју задану ријеч својим радом у сабору за бољитак народни и за све, што су обећавали. Па кад су дошли овако изненада избори за наш народно-црквени сабор, народ је опет још више се прпљубио српској народној самосталној странци, изабравши напријед истакнуте посланике. Но број посланика српске самосталне странке у Хрватској и Славонији био би још и већи, да је изборни ред за наш народно-црквени сабор праведнији и народскији (демократскији). У Хрватској и Славонији има 700.000 Срба, који бирају 38 посланика, а у Угарској једва 500.000, па ти бирају 37 посланика. Дакле на 200.000 Срба у Хрватској и Славонији долази само 1 посланик више него у Угарској. Изабрани посланици српске самосталне странке радиће одлучно на том, да се то поправи, као уопће па се уреде наше народно-црквене ствари, како ће то по наш народ бити најпробитачније. Још морамо истакнути и то, како је српска самостална странка добила и 5 мандата у Угарској. Ту нијесу држане ни скупштине, ни поузданички састанци странкини, па ипак у 5 срезова побиједише присталице српске самосталне странке. То је такођер велики напредак за странку и доказ, да народ све више пристаје уз ову странку, јер види, да га прваци њезини воде правим путом, да су му искрени пријатељи. У овом напретку и успјеху српске самосталне странке имају великог удјела уз народну господу и свјесни Срби ратари, па „Српско Коло", њихов лист, свима најљепше захваљује на њиховом мушком и одлучном држању приликом ових избора за наш народно-црквени сабор. Изабрани народни посланици знаће оправдати народно повјерење!

Светн Никола. Боже мили! чуда великога! Гледах чуда прије невиђена: У Павлову светом намастиру Постављени од злата столови, Сви се свеци редом посадили: Наврх софре Громовник Илија, Насред софре Сава и Марија, -По дну Софре Петка и Неђеља; Славу диже светитељ Никола, И напија у славу Ристову; Ал' се њему мало задријема, У дријему чашу испустио, Чаша паде на столове златне, Нит' се разби, нит' се проли вино. Кара њега Громовник Илија: „0 мој брате, светитељ Никола! „И до сад смо пили ладно вино, ,,Ал' нијесмо брате дријемали, „Ни из руку чаша испуштали; „Што се тебе~ тако задријема?" Ал' говори светитељ Никола: „Не карај ме, Громовник Илија; „Мало тренух, чудан санак усних: „Навезе се триста калуђера, „Навезе се у то сиње море, „Прилог носе Светој Гори славној: „Жута воска и б'јела тамњана; „Дигоше се вјетри од офтка, „Ударише по мору таласи; „Да с' потопи триста калуђера; „У глас викну триста калуђера: „„Помоз' Боже и свети Никола! „„Ђе си гође, да си сада овђе!"" „А ја одох, те их потпомогох; „Извезе се триста калуђера, „Извезе се здраво и весело, „Однесоше прилог Светој Гори: „Жута воска и б'јела тамњана. „У томе се мене задријема, „Те ја чашу из руке испустих."

Друштво за осннвање српских народних књшница. Већ је у овом листу писано о народним књижницама, које би се имале оснивати у појединим мјестима нашим, као и о друштву, које ће' радити тај посао. Сад можемо јавити, да је у недјељу 9. децембра (26. новембра) била скупштина „Друштва за оснивање српских народних књижница у Загребу", те су ту прочитана и правила друштвена, како их је влада потврдила, Друштво је изабрало и управу, која ће сад почети радити, те ће почети оснивати пучке књижнице у појединим мјестима.