Српско коло
Год. IV.
СРПСКО коло
Стр. 3.
Наши читаоци и сами већ увиђају, читајући „Српско Коло", какву корист им доноси штампана ријеч. Но у „Српском Колу" не може се све штампати, што треба Србину ратару да зна. Због тога има штампаних књига, у којима се пише о различитим стварима, које треба да се знају и којима се може да користи свако па и ратар. Ово ново српско друштво бринуће се дакле о том, да оснива пучке књижнице, у којима ће се држати различите корисне књиге, које ће моћи ратари од књижнице посуђивати и читати. Браћа Хрвати имају већ на стотине таких књижница и народ их веома хвали и захвалан је својој народној господи, која јој тако даде прилике, да може лако доћи до ваљаних и корисних књига. Мјесто да свецем људи прогоде вријеме у гостионицама, троше новац и шкоде пићем и банчењем своме здрављу, људи у мјестима, гдје има књижница, посуде књига, па лијепо читају код куће на глас својој чељади и тако се сва кућна чељад поучава из књига и тако користи тиме. Тако треба и Срби ратари да раде У сваком селу има свештеник или учитељ, па Срби ратари треба да их замоле, да се договоре, како би се и код њих основала така књижница. Као што рекосмо напријед, друштво за оснивање тих књижница основало се у Загребу, па треба само писати друштву и оно ће одговорити, како се треба основати књижница и што треба за све то. Познато је, да наш свијет мало чита. То долази и отуд, што нема при руци каквих новина или књига; па многи, који су били и у школи, забораве често пута све што су учили, јер послије ништа не читају, немају шта да читају. Оваке сеоске књижнице доскочиће томе, па ко буде имао воље, да чита, да у књизи нађе, што ће му требати и што ће му користити, моћи ће наћи то у овим књижницама. Како сад у најновије вријеме српска омладина и народна господа настоје, да науче и одрасле читати и писати, у тако званим аналфабетским течајевима, о којима је било говора већ у овом листу, то ће онда и ови моћи да се користе читањем корисних књига из ових књижница. Срби ратари! Ви знате, да је слијеп код очију, који не зна читати ни писати, али знате и то, да је слаба корисг и онима, који знају читати и писати, ако ништа не читају. Договарајте се дакле са својом народном господом и оснивајте у својим селима књижнице и вјерујте не ћете се због тога покајати, него ћете благосиљати онај час, када сте основали себи оваку књижницу. Сада настају зимски дани, дуге ноћи, када нема великог пољског рада, и када .је најзгодније вријеме за читање. Напријед дакле Срби
ратари, покажите и ви, да нијесте гори од других народа, да и ви знате цијенити књигу и читање! М. П.
1906. година.
ДЕЦЕМБАР — ПРОСИНАЦ
ДАНИ
Стзри календар
ДАНИ
Нови
п
1
Пророк Наум
14
Спиридон
с
2
Пр. Аиакум, ц. Урош
©
15
Иринеј
н
3
Пророк Софроније
16
Аделајида
п
4
Вел муч Варвара
17
Лазар
У
5
Сава освећени
18
Грацијан
с
6
Св. Отац Никола
19
Игњатије
ч
7
Авромосије епископ
20
Христијан
п
8
Преподобни Патапије
3
21
Апост. Тома
с
9
Зачеће Богородице
22
Зенон
н
10
Јован Деспот
23
Викторија
п
11
Данило Ступник
24
Адам и Ева
У
12
Сш;ридон епископ
25
Божић
с
13
Евстатије, Авксент.
26
Св. Стевав
ч
14
Тирс, Левкије и др.
27
Ев. Јован
и
15
Муч. Елевтерије
28
Невина дјеч.
с
16
Пророк Агеј (Матер.)
29
Тома еписк.
н
17
Пророк Данило
30
Цар Давид
п
18
Муч. Севастијан
31
Силвестар I.
У
19
Муч. Бонифатије
1
Сј. 1907. Нов. г.
с
20
Игњатије богоносац
2
Макарије
ч
21
Мучен. Јулијана
3
Геновева
11
22
Вел. муч. Атанасије
4
'Гитус еписк.
с
23
10 муч. (Туц.-дан) (Оцеви)
5
Телесфор
н
24
М. Евгенија (Бадњи-дан)
€
6
Три Краља
п
25
Рожд. Хр. (БожиЂ)
7
Луцијан
У
26
Саб. Бог. (Божји дан)
8
Северин
с
27
Св. Стеван архиђакон
9
Јузијан
ч
-'8
20 тисућа мучен.
10
Паво пуст.
п
29
14 тисућа дјеце
11
Хигин
с
30
Мученица Анисија
12
Ернест
н
31
Преподоб. Меланија
13
Хиларије
дана
излази
залази
1
7'22 час.
3'58 час.
5
7'23 „
3-57 „
10
7-24 „
3-56 „
15
7-23 „
3-57 „
Мене месеца. Млад месец 2. у 7 с. 54 М. пре подне. Прва четврт 9. у 4 с. 3 м. ноћу. Пун месец 17. у 7 с. 44 м. ноћу. Последња четврт 25. у 4 с. 15 м. у ноћу.
О празнидима и светитељима. 2. Св. цар Урош. После смрти свога оца, цара Душана (1355.), сео је он на царски престо. Но његова владавина беше слаба. Поједини великаши српски одметнуше се од њега, посташе самостални, те гледаху да сваки себи приграби што више земал>а. Због ове унутрашње слабости пређоше неки крајеви на северу у угарске руке, а на југу дочепаше се Грци опет неколико покрајина, као Тесалије, Епира и Ар баније. Због ових унутрашњих немира опасност је била толико већа што је сила турска већ била на вратима. Поред брига, да колико толико сачува од оца наслећене земље, старао се цар Урош и за цркве и манастире. Тако н. пр- доградио је успепску цркву у Црној Гори, подигао цркву св. Тројице у Скопљу, да ривао је цркве у Јерусалиму. Преминуо је 1371. Свете