Српско коло

је писано прије окупације, јер је баш Старчевић, кадјето писао, имао у виду окупацију Босне и Херцеговине. (Приговори код Старчевић. стр. права. Заст. др. Иво Елеговић: Стари је био против сједињења! — Заст. др. Анте Павелић: Али је признао Старчевић, да је тамо најчишћи хрватски елеменат.Бука. — Предсједник звони. — Заст. др. Иво Елеговић: Он је захтијевао, да се Босна и Херцеговина сједини с Хрватском. — Велика бука и немир. Приговарање.) Предсједиик (звони): Прекидам сједницу на 5 часова. (Послије станке.) П редсједник (звони): Сједница се наставља. Молим госп. заст. Прибићевића, да изволи наставити свој говор. Заст. Светозар Прибићевић : Ја морам упозорити високи сабор, да ово становиште бившега вође и утемељитеља (Заступ. др. Анте Павелић: И садањега вође.) странке права о Босни и Херцеговини вриједи макар за какав случај, т. ј. буди да се Босна као посебна круновина заоквири у монархију, буди да се заоквири заједно са Хрватском. И ко буде пажљиво читао овај одломак у савезу са свим другим, што је о том питању речено, тај ће доћи до истог закључка. Ако се господа позивају на то, да је Анте Старчевић промијенио своје мишљење у том питању (Гласови код Старч. хрв. странке права: Није.), онда ми је рећи, да зато нисам одговоран ја, а онда немају господа права, да приговарају друговима нашим у хрв. странци права, што и они мијењају своје миптење, што и они еволуционирају. Међутим у босанском питању морам додати још ово : Да се Босна и Херцеговина сједини с Хрватском, зато треба не само увјета, који живу у самом народу, него би требало и спољних увјета, дотично спољне помоћи. Хоће ли Угарска дати тупомоћ? То је врло проблематично питање. Хоће ли је дати Аустрија? То је још проблематичније. Зашто? Ја мислим, да би Аустрији самој и политици, која даје интонацију у Бечу, одговарала сасвим друга политичка комбинација. Аустрији би више конвенирало, а мислим и увјерен сам, да се о том за кулисама и ради, да се Босна и Херцеговина не споји с Хрватском, него с краљевином Далмацијом у једно посебно политичко тијело. (Заст. др. Ј. Франк: Зато смо ми против те бечке политике.) Ја сам, видите, господо, дубоко увјерен, да је Далмација за положај доминантни Беча, за његову велевласЈну европску улогу, безусловно потреб&а Бечу и да он без ње не може вршити те своје улоге. (Тако је!) И ја еам увјерен, да ће од Беча Мађари прије добити командовни језик и све ШТо хоће, него што ће Беч пристати на то, да се Далмација споји с Хрватском, јер у том случвју изгубила би Аустрија море, које јој отвара широке и глатке путеве у велики, у далеки свијет. (Гласови код Старчевићеве хрвагске странке права: То и ми велимо. — Заст. др. Александер Хрват: Зато мора бити друга комбинација.)

Али зато Беч ради на томе, да се Босна и Херцеговина припоји Далмацији, јер само у том случају се мијења ситуација из темеља. Ако се то учини, онда се бројни одношај између Хрвата и Срба мијења радикално, онда у тој новој политичкој комбинацији постају Хрвати и Срби бројно еквивалентни, а тада настаје и потреба сасвим нове политике, онда, у том случају, између тих Срба и Хрвата јавиће се борба за влашћу, борба око тога, који ће од њих бити владајући елеменат. Та борба била би импортирана од истих кругова, који би хтјели остварити речену политичку комбинацију и читав би положај Хрвата и Срба на Балкану био у том случају тотално- упропаштен. (Бурни пљесак код коалиције. — Глас од Старч. хрв. стр. права: Зато сте ви за сједињење.) ја вјерујем, да постоји ова комбинација, али ја то одбијам и моји другови, и читав српски народ у Хрватској свом душом, свом снагом својом и свим својим увјерењем бориће се за сједињење Далмације с Хрватском, и кеће престати дизати свога гласа, док се то сједињење не проведе. (Бурни пљесак код коалиције.) Високи саборе! Нас утом питању не воде никакови себични мотиви, јер када би се сјединила Далмација с Хрватском, онда би се логика бројева, т. ј. бројни одношај између Хрвата и Срба проми;енио на штету Срба. Али ми и поред свега тога идемо за тим сједињењем, јер хоћемо, да се њиме учврсти положај ове хрватске краљевине, да она тим добије услове за заштиту свога устава и нађе јамство за успјех својих тежња за слободом и самосталношћу. (Пљесак код коалиције. — Заст. д-р Александер Хорват: И зато, јер се то не може провести, зато сте ви за сједињење Далмације. То је логична резумпција из вашега говора.) Високи саборе, ви мени импутирате сасвим друго становиште, и не ћете да увидите, којеје право становиште, које ја овдје заступам. Не боримо се ми за сједињење Далмације, јер вјерујемо, да Аустрија тога неће и зато, што смо сигурни, да не ће доћи до њега, не боримо се ми за сједињење само зато, што тим хоћемо само тобоже, да одговоримо својој дужности према Хрватима, и да се иокажемо само лијепи пред њима, него нас у том питању воде сасвим други погледи. Ми држимо, да наша отаџбина Хрватска, за коју су се борили наши дједови, за коју су војевали године 1848. и 1861. и 1868. на бојним пољанама и устлвно, за коју је тамновао Светозар Мклетић у вацкој тамници, без Дал%ације нема будућности. А кад би добила Далмацију, постала би она у политнчкој еквацији монаркије један од таквих фактора, који се не може из рачуна испустити. (Заст. др.А. Хорват: А ипак знаде, да Аустрија тога неће.) Ја знам, да она тога неће, али је Аустрија изјурена из Ломбардије, па може бити изјурена и из Далмације. (Бурно одобравање и пљескање у цијелој кући.

— Заст. др. Александер Хорват: То је добро). Кад самдошао на ово питање, онда морам додирнути, јер је то у логичној вези, и питање нашег одношаја према краљевини Угарској. Кад хоћемо сједињење Далмације, кад је то жуђени циљ свих нас Срба, јер нема ни једне српске странке, која не би била за сједињење, онда морамо тражити и пута и начина, да то питање ријешимо у догледној будућности и то барем до самосталног царинског подручја. Али као реалним политичарима мора нам бити допуштено, да због овог питања апелујемо на Угарску, да од ње затражимо реалну и стварну помоћ, јер је она према слсву и смислу темел^ног државног закона обвезана, да се ангажује за сједињење Далмације. Ово је у толико потребније, што ће Аустрија, с разлога које сам прије навео, као велик и моћан фактор устати против анексије, те ће рукама и ногама радити, да до ње не дође. Но ако нама пође за руком, да својом политиком ангажујемо и Уг. рску за анексију, ако читаву снагу њезину бацимо у кретање за ријешење овога питања, имамо бар некакву сигурност, да ћемо то питање ријешити. А толико смо у својим политичким погледима реални, да не можемо вјеровати, да би ова мала и — како ју је назвао госп. Јерко Павелић — несретна Хрватска, сама својом рођеном снагом до остварења самосталног царинског подручја могла с некаквом озбиљношћу приступити рјешавању далматинског питања. Наша је дужност рачунати са олинама, које су нам у рукама. Ми дакле рачунамо са Угарском, и то је јасно и бистро казано, док је читава наша јавност у великој неизвјесности о томе, на какав би начин Старч. странка хтјела да рјешава ово значајно питање анексије. Осим питања сједињења Далмације, које не можемо ријешити без фактичне и стварне помоћи Угарске, има и других питања, к чијем рјешавању не можемо приступиги, ако између Угарске и Хрватске не влада непомућени склад. (Заст. Буде Будисавл 3 евић: Тако је. — Заст. д-р Александер Хорват: Није тако.) Ми смо до сада испословали то, да се против нашега законом зајемченога аутономнога унутарњега живота не диже читав онај држ. апарат, који репрезентира краљ. Угарска. Данас смо ми осигурали свима и нама самима, а и другима слободу политичкога мишље4 ња, слободно увјерење, извојевали смо свакому, био он уз нас или против нас, слободно кретање, те смо тако створили услове, да се свако политичко увјерење може борити за господство у ширим народним слојевима. (Заст. др. Иво Елеговић: Али бсигурали још нисте.) Трајни је задатак наше политике, да се овај положај задржи и још боље учврсти. Што се тиче политике прама Угарској, ми стојимо на том становишту, да интимитет у нашем одношају — из међу краљевине Хрватске и Угарске —

јест једини услов за правилно ријешење пендентних спорних питања. Не значи то, и не смије значити, да ће за вољу тог склада резолуционашка већина допустити повреде темељног државног закона, не значи то, да ће се она уклањати рјешавању државоправних питања питања, која без наше воље искрсну на диевни ред; али то значи, да ће се јсдном разборитом и солидном политиком, која не понизује народног достојанства, ићи за тим, да се у складу с Угарском, која једина с нама може да буде бариера продирању Нијемаца у наше земље и на балканско полуостр во, створе услови за наш заједнички напредак. Моје је увјерење, а и мојих другова, да ћемо у том успјети, не додуше на основу некаква сентименталитета, него због тога, што је јасно, да Угарска без Хрватске нема никакве политичке вриједности ни значаја, што она сама не може створити услова за свој развитак — а сумњам, да би могла одржати и данашњи свој државоправни положај. Али наше је увјерење, да ни Хрватска поред свих својих предности, које јјој даје њен красни природни положај без ефективне помоћи од стране Угарске не може, па и не ће учврстити своје позиције — дапаче, не ће је моћи ни сачувати. (Заст. др. Алекс. Хорват: То' смо слушали и од Томашића и другова!) Мене то не вријеђа, кад ви кажете, да ми водимо нагодбену политику, премда то није истина; јер ја стојим на том становишту, да политичар не смије имати догме, у које ће вјер(?вати апсолутно, него да политичар може, смије, па и мора своје увјерење, сво је политичко становиште дотјеривати према развоју човјечанства, према развоју политичких прилика, у којима живи и напредује. И зато, полазећи с тога гледишта, не мора наша политика, која данас није нагодбењачка, него је ревизионистичка, остати овакова, какова јест, она може добити и сасвим нову садржину према томе, како се буду развијале наше прилике, у какав будемо долазили положај и с каквом будемо снагом располагали. (Заст. др. Александер Хорват: Баш као и г,. 1873.! Буде Будисављевић: Само мало другачије.) Погрјешно је мнијење, да је ово наше становиште идентично са становиштем, које је доминирало у Хрватској седамдесетих година или заправо 73. године, јер они људи, који су онда водили хрватску и српску политику, били су према нама консервативци и реакционарци у својим тежњама, у својим погледима и назорима на друштво и свијет. Наша је пако жеља, наша је пако тежња, да у Хрватској етаблирамо један у сваком погледу либералан режим, један режим, који ће својим цивилизиранг.м уредбама, који ће својим институцијама сјати овдје на улазу у Балкан примјером и угледом, и наша ће бити унраво' наЈвећа амбициЈа, ако ми као носиоци модерне хрватске и српске политике успијемо у настојању, да оствариио овај режим и тако задужимо свој народ за све вијеке вијекова. (Бурни и дуготрајни: Живио! Говорнику честитају.)