Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Црквена општина купи вина и онда њиме тргује. Ту се окупи цело село, и ту се пије цео дан, а чешће и два и три дана. Замислите: поред цркве, у школи, под иконом светога Саве, направе крчму или тако нешто! Дакле поред цркве и у школи чини се оно, против чега је и црква и школа, ту се опијају људи и ту се онда грди, псује, свађа, па и туче, и већ да не говорим, чега све не буде. Заиста прави Србин мора се стидити таке славе, јер се не слаже са поносом Србиновим, јер му обешчашћује светиње његове, његову цркву и школу. Кад неко хоће да се опија и да се грди, свађа и туче, не мора то чинити код цркве и у школи, ено му крчме, па нека чини то у њој, ко се не стиди као човек тако шта чинити. Црквена слава у мојој околини стоји сваког појединца 20 до 50 круна само на трампу и теревенку, а већ ту су онда и туче и убиства, из чега се легу процеси, који се потежу годинама и упропашћују немилице наш свет. Има села, где о славама дође 10 до 12 жандара^ да нас чувају и умирују. Има села, где су нам забрањене славе због убистава, а већ без туче ретко прође која српска црквена слава, или како да их назовемо, јер срамота је и рећи: црквена слава, а овамо се тучемо и убијамо. Још ћу напоменути, какви смо и како поштујемо трампе и беспослице. Није нам доста црквене славе, него где има других народа међу нама, држимо и њихове славе и гостимо се и у те дане. Није ли то за прекор? Када сам пре неке године пропутовао кроз Товаришево — а то је јако српско место у Бачкој, има у њем тек нешто мало Немаца — како сам се зачудио, кад сам видио онолику множину света пред швапском црквом. Слегло се све село, био је то швапски „кирбај," али није било ни једног Швабе — ја бар нисам видео ни једног — већ сами Срби, па већ што су ту деца и младеж, али је ту и старији свет. Тако је ту, где је шачица Немаца међу Србима, а како је онда, где је обрнуто, као например у Парабућу? Тамо Срби већма славе швапски кирбај, него своју црквену славу, па чак и гости долазе у тај дан и часте се по више дана, а има тога и овде у више српских места, а ради тога треба да нас је поготово срам, јер место да наше славе ограничавамо и скраћујемо, ми још и туђе, швапске „кирбаје" славимо. Та зар се не стидимо Немаца? Они, кад су наше славе, неће ни да се покажу, него нас омаловажавају и гледе свога посла. Ко нас Србе не познаје, па кад види наше раскошне славе, морао би помислити, да смо неки богат народ, а у истини смо сиротиња Саветујте своје рођаке и пријат-

презадужена, и то због лудих обичаја, наше моде и раскошних слава, трампи и теревенки, а како и не би, кад наша села троше само о црквеним славама 3 до 4 хиљаде круна, и то по најмањем рачуну, а има села где потроше и 6 до 7 хиљада круна. А тај новац није нама на одмет, особито кад знамо, да у целој нашој околини, колико је знамо и познајемо, нема српскога хатара, а да Немци немају земље у њему. Има додуше неколико чисто српских села, али хатареви су прошарани Немцима, и ту земљу су Немци за последњих 50 година од нас покуповали, салаше исподизали, а нас са нашег крвљу стеченога огњишта у Америку опремили. Швабе држе скромне и незнатне „кирбаје", а купују наше земље, а ми продајемо своју земљу, нашу дедовину, па трошимо улудо на трампе, теревенке и раскошне и раскалашне црквене славе и стотину других лудорија. .. У Дероња (Бачка), 1910. Пан. НалиБ, ратар — зчдругар.

Шта се збива у нас и у свијету. Раух се пакује. Барон Раух се непрестано хвалио, да чврсто сједи на банској столици и да је несврзив. Сам је тјешио себе и своје вјерне, да се њега ништа не тиче промјена владе у Пешти. Позивао се у потврду тога на Куена, који је код нас двадесет година бановао, а за то се вријеме у Пешти измијенила толика министарства. Међутим у Угарској дође за министра предсједника гроф Куен, а мој се Раух нађе у сто неприлика. Зна, да га Куен неће дуго трпити, па да срамота буде што мања, одјури он у Пештиу, да Куену преда своју оставку на банској части. Наравски, да Куен те оставке није хтио, а ни могао одмах примити, јер је и онако са мађарским странкама имао пуне руке посла, па није доспио, да се бави и са стварима у Хрватској. Рауху је мало одлануло и већ се је почео веседити, да ће се Куен с Мађарима морати дуго натезати, а можда и отићи несвршена посл^ а 0 н, наравно, остати и даље бан. Весеље му је К р а ткотрајно, јер је Куен с Мађарима брз^ свршио и одмах позвао Рауха Да му саопћи шта ј е уговорио с члановима бивше на ро' ДН ц странке и са српско-хрватском коалициЈг^ не преоста де друго, већ да ^ де У ^еч и да краљу преда оставку на банству. . ак т ° најновије вијести из Беча јављају, краљ Ј?аухову оставпу примио. Именовање нове р >ладе у ХрватскОј ; б иће објављено ових дана. -ш-иа—пш шинпимцшшми мииипшиц 11, ш.шнцј.шццј ■ >ље да нупују и чита ; ,у овај лист.