Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII

Замка за Стевана Калембера. Ми смо нашим читаоцима већ јавили, какве се незаконитости од стране Раухових пришипетљи дешавају са изборним листинама. Раух се све до најновијег доба надао, да ће остати на банској столици, па се упео из петних жила, да избори, које је мислио ускоро провести, испадну онако, како он хоће. Није презао ни од какве противзаконитости: уврштавао је у листине свакога, за кога се надао да ће му дати глас, а брисао је из њих сваког независног опозиционалног изборника. Али није се он само на томе зауставио. Највише је стрепио од кортеша, је кортеши код избора много вриједе. Особито му је за око запела Кореница, изборни котар Светозара Прибићевића. Да ту кулу самосталску предобије, ех, пуна шака браде! Смишљао је све могуће начине, како би циљ постигао. И досјети се. У Кореници је Стеван Калембер, угледан трговац и вођа тамошњег народа српског и хрватског имена. Њему треба онемогућити кортешацију. Ево како. Калембер је осуђен због велеиздаје и пуштен привремено на сло-^ бодну ногу. Акурти, у помоћ! И Акурти да се не замјери своме господару, а нешто да и напакости ослобођеном Калемберу, издаје личком поджупану Вучетићу налог, да строго пази на Калембера, да се неби без дозволе никуд из Коренице макао, а ако се куд макне, да има смјеста бити ухиЛен. Вучетић је ову наредбу послао на све котарске сбласти, опћинска поглаварства и оружничке постаје. Котарске области опет, да не заостану за својим красним поджупаном, издале су и са своје стране налоге на подручна опћинска поглаварства и оружничке постаје. Поджупан Вучетић нарочито истиче Калемберове везе с новчаним заводима и трговцима, дакле чисто пословне везе. Вучетић и Акурти врло добро знаду, да не могу Стевана Калембера ухватити на каквом кажњивом дјелу, а још боље знаду, да Калембер не ће побјећи. И за то су смислили план, да га ухвате, ако по свом послу оде случајно у најближе село. Калембер је у Кореници, а зимско је доба, кад Лика може по недјељу дана остати без поштанске везе с осталим свијетом. Калембер заиста има разграњене пословне везе, па се лако може десити, да по каквом журном послу мора отићи пар километара изван Коренице, а да не сачека дозволу од суца истражитеља, од — Кошутића! И ту су му Акурти и Вучетић поставили замку. Пакленска мора бити душа, којој је криво, што је невин човјек послије годину дана тамновања изишао на слободу, па хоће да га опет довуче у мрачне ћелије, а још више се обрукао Раух, што се усудио и

Помислити, да би за свог кандИда^ могао предобити Кореницу. Српски НраљевиЋ у Бугарсној. Насљедник пријестола у Србији краљевић АлекСандар био је од 24. до 26. јануара у Гостима код бугарског краља у Софији. Бугари су дочекали српског краљевића нај* сјајније. Било је свијета на жељезници На 25.000 душа. Краљ, министри, ПоеланИцИ* вбјеК^ и многи достојанственици били 6у коД дочека. Краљ бугарски изљубио се с краљевићем Алекгсандром, начелник Софије дочекаО га је п'о старом словенском обичају с круХом и соли. Народ је клицао братству српско-бугарском, Софија се купала у безброју српских и бугарских за^ става. На двору су биле приређене бвечаности. Краљевић је с краљем обишао и околицу Софије, свуда поздрављан од народа. Говори се, да ће краљевић за јамачно узети кћер бугарског краља Еудоксију, па да је с^ог& и дошао у Софију, да се та сТвар уреди. Ускоро ће се показати, је ли ово истина. Али, било или не било, ми се веселимо, што се Словени на Балкану све више из дана у дан приближују једни другима и збраћују. На једној страни Срби и Хрвати, а на другој Срби и Бугари. Доће боља наша срећа, те ћемо се ускоро сви збратити и онда се нећемо требати бојати за своју будућност. Лугари и радикали. Радикали се хвалили, како ће народу одланути, кад они манастире ослободе калуђерске управе. Учинили су то, па шта је? Наш народ не осећа баш ни у чем да му је одлануло. Приходе од манастира поједоше чиновници, које су радикали понамештали. Тако стоје сами лугари годишње 26.825 К. А радикали су расписали натечај на још много лугарских места. Не знамо, да ли ће ови лугари бити народу бољи од првашњих. О томе би знали причати ратари из околице манастира. Радикалски рачуни. Радикали су објавили прорачун народних фондова за 1910. годину. Чудан ли је тај радикалски прорачун. Тотије све састављено онако ђутуре, неће да кажу, на што ће се новац појединце трошити. Тако на пример стоји у прорачуну код манастирских рачуна: Управни трошкови 34.600 К. И то је све. Сад лупај главу с тиме, какви су то управни трошкови, на какве ће се ствари потрошити те силне хиљаде. Хоће ли те паре отићи на какве дневнице, километрину или на нешто друго? Јер на чиновнике неће. За чиновнике је одређено 36.881 К, за лугаре неће, јер за њих је одређено 26.825 К. За неке шуме и горива одређено је 43.810 К итд. Пре су радикали дречали, како се народу мора о свему дати рачун, да не би хрчци развлачили народно добро. А, гле, сад се Јаша