Српско коло

Број 4.

Загреб, у четвртак 28. јануара (10. фебруара) 1910.

Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељв « » » Дијена за Ауетро-Угареку: на годину К 3 20 на по године К 1'80 на четврт. год. К —'80 За друге земље: на годину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСК0 коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Оглаои рачунају ое по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. »« » Уредништво се налази у пиколићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног лисга". Руко— писи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана'

Попратница тиранину. Као дивља, бјесомучна звијер шумска жарио је и палио по овој јадној земљи Хрватској пуне двије године. Ко би са стране био гледао, шта се кроз ове двије године радило на нашем огњишту, мислио би, побјешњели курјак раздире у кавезу што му је под оштре зубе бачено, или луђак у лудници уништава и разбија све око себе. Или би помислио: послали су кротитеља, гвоздену руку, да уведе ред у земљи самих зликоваца и разбојника. Јер ко би могао и помислити, да се тако у једној мирној земљи, у једном мирном народу влада један бан, поузданик и тајни савјетник краљев, чувар реда и закона! И задњи закон је погазио својом баронском чизметином, правди је пљувао у свијетли образ, истини се подругљиво и безобразно церио у њезино поштено, чисто лице. Мржња, освета, лаж, подмитљивост, насиље, Поквареност крајња, то је било оружје којим се он борио. Вјечито пијан, надеран, силовит по крви својој, имајући сву власт државну у руци, могао је и радио је што је хтио. У вријеме кад ни турски султан више није могао без воље народа да влада, ни силовити и моћни шах перзијски, кад је те моћи лишен и сам цар кинески „син сунца", како му веле Кинези као богу какву, у то вријеме могао је то јед&ни на свијету Павао Раух, пјани бан Хрватске и Славоније. И опијен вином и силом својом држао је, да му већ нико више нашкодити не може, нико га кренути с високог мјеста, које је луђачким својим дјелима срамотио. Држао је да ће ваљда вјечито газити по нама, друзгати нам кости и пити крв. Заслијепљен није знао, да има нешто јаче и од највећег и најјачег силника. А то је поштен, храбар, Отпоран и сложан народ. Каквих све тирана нису предурали народи, и моћнијих и крволочнијих од једнога Рауха. Јер, пролазни су поједини људи, и цареви, и краљеви и банови. Али народи су вјечити према њима. Могу бити јаки и моћни они што имају власт, али ништа не може бити јаче и моћније од једног свјесног и храброг, а сложног народа. И знајте,

кад год Је какав силник тлачио Један народ дуго, можда и цијела свога вијека, није то била заслуга његове памети, или јунаштва, ванкривња кукавштине и несвијести народа, над којим је владао. Ни^ Раух не би владао оволико колико је, српских радикала и хрват-

да скИХ. * фра'нко1?аца, који су му се понудили у службу да сломи наш народни отпор и слогу. А не би пао још ни сад, да већина нашег народа није, поред свију насиља његових, остала храбра, сложна и одлучна да се до краја бори. Истина је, он је пао прије, јер је у Угарску дошао за министра предсједника гроф Куен, његов противник. Али да је Раух нас скршио у ове двије године, да смо савили вратове под његов јарам, њега нико не би могао срушити. Онда гроф Куен не би могао доћи пред краља и рећи: Раух мора доље, јер је неспособан. Имао је двије године сву моћ у рукама, па није могао учинити ништа. Нема ниједног посланика у цијелу сабору, већина народа и то велика, сви осим радикала и франковаца, су против њега и сад. Зато се мора покушати другачије с оним народом. Куен не би могао тако рећи и Раух би остао. Зато можемо поносито рећи: Њега, силника, малог цара, који је могао радити што је хтио, срушили смо ми, народ, људи мали и прогоњени. А срушили смо га, јер смо били сложни у обрани својих права, па макар ваљало и главе полагати за њих. Срушили би га били и прије да није било изрода народних. Срушићемо у будуће сваког њему сличног, ако будемо оваки и још бољи него сад. Ми имамо дакле права, да се веселимо паду овог тиранина нашег, да будемо и поносити, што смо придонијели своје, Да се стрмоглави срамотан са свог високог мјеста. Али у својој радости ми не смијемо заборавити, да се спремамо и даље: учимо, читајмо, удружујмо се, настојмо да будемо богатије и главе и џепа. Јер много ће још требати борбе, док не постанемо своји на свом, док не створимо такве прилике, кад нам неће више смјети слати луђаке и пјанце за главаре земље.

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и лослије, да га чихдтС .