Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

он удара оба хера, Фридјунга и Фундера. IV. Чујте, браћо, овај клик, живио наш Масарик! И Павловић и Одавић Љуба Давидовић! V. Марковићу, ходидер, пред поротом рецидер, хајд Србине све покажи, Фридјунгове лажи. Ту Марковић не кривуда, јер не позна Буда. VI. А ој брате Супило, а што си се скупио? Небој нам се мили брале; тебе браћа бране. Тебе бране адвокати Срби и Хрвати. VII. Ој Доротка, Доротка, јел ти слатка та ротква, што ти даде Раух Павле, нек вам је наздравље! Играте се слепог миша, доктор Харпнер шиша. VIII. Да вам певам све што знам, јуче стиго телеграм, да ј' у Бечу Фридјунг пао, А Рауху жао. IX. Хајд' Рауше говори, кад ће бити избори, ми смо ради то да знамо, да се рачунамо. X. Ситна киша промиче, Раух Павле измиче, ко Векерле од Чаврака, жалосна му мајка.

М.тађа циганин.

Како је сељак дијелио гуске. Прича Лава Толстоја. Сиромашном сељаку понестало жита. И пође замолити жита од властелина. Да не дође к њему празних руку, ухвати гуску, испече је и понесе. Властелин прими гуску, па ће сељаку: Хвала ти. сељаче, за гуску; само не знам, како

ћемо раздијелити ту твоју гуску. Ја имам жену, два сина и двије кћери. Како да раздијелимо гуску, а да буде свима право? Сељак му рече: — „Ја ћу раздијелити". И узе нож, па одреже главу и рече властелину: — „Ти си цијелој кући глава, теби главу". Онда одреза тртицу за жену: — „Теби је, рече, — код куће сједити, кућу надзирати, теби тртица". Онда одреза ноге и даде синовима. — „Вама — рече — ноге,... јер вам је поћи очевом стазом". А кћерима даде крила. — „Ви ћете, — рече, — наскоро одлетјети од куће, ето вам свакој по крило. А остатке ћу ја узети!" — и узе читаву гуску. Властелин се насмија и даде сељаку жита и новаца. Кад то чуо богати сељак, да је властелин за једну гуску надарио сиромашног сељака житом и новцем, испече пет гусака и донесе их властелину. Властелин рече: — Хвала ти за гуске. Ал ето гле у мене жена, два сина и двије кћери, свега нас дакле шестеро, — како да подједнако раздијелимо твоје гуске? Богатисељак мислио, алинијесмислио ништа. Властелин пошље по сиромашнога сељака, па му рече да дијели. Сиромашни сељак узе једну гуску — даде властелину и жени му, па им рече: — „Ето, вас је троје с гуском"; једну даде синовима: — „И вас је — рече троје"; једну даде кћерима: — „И вас је троје" а себи узе двије гуске и рече: — „А ево, и нас је троје с гускама, — свима подједнако". Властелин се насмија и даде сиромашному сељаку још новаца и жита, а богатога отјера. Из „Басана" Доситија Обрадовића. Врба и трн. Врба, гледајући да трн свакога ко покрај њега прође за хаљине заквачи, упита, зашто он туђе одијело к себи вуче и на што би му одијело, да га има. — Нетребају мени хаљине — одговори трн — нити их ја хоћу, него ми је мило" дерати и парати. Лав и магарац. Ј1ав, полазећи у лов, поведе собом једно магаре. На што му, то свако зна. Друго магаре, комшија и прије тога добар пријатељ овом магарету, види га с лавом, поздрави га по обичају, и нешто га запита. — С ким ти мислиш да говориш, магаре над магарцима — викне лавов магарац, бечећи на онога очи и дижући главу и уши. — Сад ћу те! Зна ћеш, ко сам ја сад! Зар те не видиш, с киме ја сад шећем!