Српско коло

Год. VIII

СРПСКО КОЛО

Стр 9.

, Видите, браћо тежаци,. свуда има изрода, у сваком сталежу. Ви знате често говорити; Продадоше нас господа Мађарима и каквим све не враговима. А, ево, ваш брат, сељак као и ви продаде и име српско, и вјеру своју и образ српски, те изабра у жуп. скупштину душмане наше. Има и међу вама Јуда Искариота. Ми вам овога наводимо поименце, да га се знате чувати: сустигла га клетва Лазарева! Изрод. У селу Мали Градац (котар Глина) начелник је Јово Попара, познати под именом Гарибалдин. За владе народне јахао је на коњу и дочекивао Супила. Кад је дошао Ракоцај спремао се био да пријеђе у радикале. Али у то дође Раух, те као вели: свеједно је то, рауховци или радикали. И он постаде жесток рауховац. На његове денунцијације страдао је тамошњи учитељ Тривановић. Код жупанијских избора пријетио је и силио људе да гласују за раухо-франковце. Уз њега је, дакако, гласао за раухо-франковце и биљежник Мојо Слијепчевић. И ови ће људи још послије свега овога, кад се напију смјети говорити да су Срби. Говориће то, и, вјерујте, неће им поцрвенити дебелИ; црни образ, Али ми ћемо им имена запамтити. Доћи ће дан плаће за све грешнике, изроде и издајице. Српски добротвор. У Сомбору је умро Србин Стеван Коњевић и оставио силан имегак за добротворне ствари. Тако је оставио и за српску школу у Старом Бечеју 40.000 К у готову и 200 ланаца земље, а 250 000 К за подизање једне православне капеле. Осим тога оставио је 80.000 К у готову и 120 ланаца земље, да се дају отуд штипендије Србима, који буду хтјели учити за официре у Каменици и 60.000 К и 80 ланаца земље заводу за глувонијеме у Сомбору. Вјечна му слава и спомен! Српска добротворка. У Дубровнику У Далмацији умрла је Српкиња Јулијана Бошковић. Оставила је српском народу близу 60.000 К. Од тога 50.000 К за помагање српске привреде и просвете. Осталих 10.000 К раздијелила је на разне српске установе: цркве, добротворна друштва и на сиротињу дубровачку. У свом тестаменту вели, да никад није у животу грамзила за богаством, али јој је пред смрт жао, што нема више, да може више оставити српском народу. Слава и вјечан спомен у српском народу овој честитој жени Српкињи! Пријатељи „Српсног Нола". Г. Никола Ј. Поповић из Митровице, послао је 32 К претплате за 10 претплатника; Н. Н. из Војнића 96 К 20 фил.; Милош Ланцош из Вуковара 9 К 60 фил.; Дебељачки Јоца из Сентомаша 12 К; Никанор Савић из Моноштора 6 К 40 фил.; Ни-

кола С. Ћук из Грачаца 28 К 80 фил.; Павле Драгић парох из Блиње 64 К; Н. Паић из Дуњака 10 К 80 фил.; Перо Генераловић из Тушиловића 6 К 40 фил.; Петар Стакић опанчар из Коренице 6 К 40 фил.; Глишо Грубјешић из Кестенка 9 К 60 ф. Раух и Кронфелд. Није доста што је Раух, како смо већ јавили, присилио све наше Американце, до се код Кронфелда осигуравају. Раух је уложио у Кронфелдову банку, како саме Раухове новине признају, 330.000 К земаљског новца. А осим тога купио је акција те банке за неколико стотина хиљада круна за земаљски новац, ма да акције оваке банке, као што је Кронфелдова, нису сигуран папир, у који би се смио улагати државни новац. Тако је Раух уложио у ову банку каквих 500.000 (по милиона) К земаљског новца, само да банка може правити веће и боље послове. А што прави боље послове, то и банову брату Гејзи а можда и бану више у џеп. Такав је ето бан шпекулант срамотио банску столицу. Потурица гори од Турчина. У Глини је престојник тобожњи Србин Милан Раданчевић. Шта је зла учинио Србима до сад за Раухове владе, ко би набројио. Почетком ове године прославио се бришући против закона Србе из изборних листина, а турајући у њих франковце и правећи насиља у корист франковаца код избора жупанијских скупштинара. Пред св. Саву издао је строгу наредбу на све школе, да српска дјеца на св. Саву не смију имати на себи српске тробојнице ни у школи ни ван школе. Многи престојници Хрвати нису издали оваке наредбе, па ни франковци, а тобожњи Србин Раданчевић јест. Па зар не каже право српски народ: Потурица гори од Турчина? БусиЋ се одрекао Српства. Обећали смо донијети дословце ријечи, којима се радикал Павле Бусић у Загребу пред судом свједочећи против Срба из Топуског, одрекао српског имена, јер он сад лаже пред народом да се није одрекао Српства. На страни 1756. стенографског записника о велеиздајничкој расправи против Адама Прибићевића и другова, а на ступцу првом, у ретку 16 до 25 стоји до словце ово: Предсједатељ: Ви сте православни? Свједок П. Бусић: Јесам. Предсједатељ: Јели се сматрате Србином такоћер зато, што сте православне вјере. Свједок П. Бусић: Кажем да сам православне вјере, а из Србије они, који су у Србији, не знам које су вјере. Ја сам православни, љубим Хрватску домовину, јер ш домовини