Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII

Краљ Стефану када хабер дође, 0 I, весеља шетати се пође, Саста му се у двору весеље, Сзога сина шаље на крштење, Лијепо му име нађенуше, По имену Душане Стеване. Дођоше му сва српска господа, Међу њима дванајест војвода. Прославише честито рођење. Мало вр'јеме за дуго не било, Кад ђетету седам годин било, Дадоше га да књигу научи. На брзо је књигу научио. Поче ићи бабу у одају, Пак све баба за градове пита. Колико је у Босни градова, У свој Босни и Херцеговини. Краљ Стефану то мило бијаше, Али њему власти не даваше, Већ овако асму говораше: Брзо хајде учитељу своме, Доћ' ће вр'јеме и јунаштву твоме, Пак ћеш знати земље и градове Од Дунава до Снњега мора, Твоје, сине, све то бити мора. Већ нека те Господ благослови, Нека расту српски соколови, Који ће нам раширити царство, Повисити Србадију славну. Народна пјесма (из Босне).

Завируј у грунтовеицу, Личани, досељеници у Великим Бастајима, туже нам се, да су страдали са својим купом земље од тамошње српске земљорадничке задруге. Кажу, да су купили од задруге посједе (она је купила већи посјед од Жидова Пика и парцелирала га) у увјерењу, да уз посједе купују и овлаштење у земљишној заједници. Веле, да им је ствар била тако представљена. Међутим да су задругари прије тога овлаштеничка права купили за се, а њима продали земљу без њих. Зато да су у великој невољи, јер немају ни дрва, а морају за пашу плаћати по грлу годишње 10 К. За њима се мислило доселити још личких српских породица у овај крај, који плаве туђинци, али сад да су суспрегли. Ми не знамо, како ова ствар стоји и је ли ово овако све, како нам пишу. Нама се чини немогуће, да би једна српска земљорадничка задруга хтјела хотимице довести у неприлику Србе ратаре. Може бити или боље, то је истина, да су досељеници Личани били увјерени да ће уз посјед купити и овлаштеничка права, па нису ни завиривали у грунтовницу, да виде, је ди уз посјед скопчано и овлаштеничко право.

Јер у грунтовници то мора бити проведено. Да су завирили у њу, они би видјели, да уз посједе није спојено овлаштеничко право, па их не би ни купили, а ако би, не би дали за њих онолико, колико су дали, вјерујући да К У П УЈУ и овлаштеничко право. Не треба ником вјеровати негледуш. Вјеруј у првом реду својим очима, па онда, ако ћеш, можеш вјеровати туђим ријечима. Овако наши ратари често раде. Колико и: има, који купе оптерећене посједе, а да су завирили у грунтовницу, видјели би, шта је. Него они се погоде, исплате, па тек код преноса виде своје зло. А кад си већ дао новце, стигни их онда. Зато ви, који селите из Лике и насељавате се по другим крајевима, ако мислите, да не можете обастати без овлаштеничког права у земљишној заједници, најприје завирите у грунтовницу, да видите, јелиузпосјед спојено то право. Па онда, видите у „Правилнику" зе^ мљишне заједнице, колика је приступнина (статутовинау одређена за странца човјека, који купи овлаштеничко право. Јер, док не платите приступнину, не можете ступити у уживање овлаштеничког права, бадава вам је што сте купили посјед, који га има. Најприје се треба о свему пропитати, па онда одријешити кесу. Па и кад уговор склапате, требате продаваоца о том питати, и о том се с њим лијепо споразумјети. Нећеш га касније кривити ни за што, а ни он неће на тебе жалити, што си га не крива обиједио." Отвори очи, кад радиш озбиљне послове, па се нећеш морати кајати.

Шта се збива у нас и у свијету. Бан на светосавској забави. На Велика три Јерарха приредили су загребачки Срби светосавску забаву. На забаву је дошао силан свијет српски и хрватски. Забаву је походио нови бан и баница. Сјетимо се, да се у Акуртијевој оптужници оптужују и светосавске забаве. Сељак Миле Митрић осуђен је на пет година робије, што је тобоже у свом селу приређивао светосавску забаву. Чудно ли се времена мијењају! Прво примање новог бана. У недјељу у 10 сати прије подне приказао је подбан г. Чаврак земаљско чиновништво новом бану г. д-ру ТомашиЛу. У поздравном говору рекао је подбан г. Чаврак, да ће се чиновништво увијек држати само закона и правде, јер је оно ту за народ, а не народ за њега. Бан се захвалио нагласивши, да управа мора бити стална, законита и праведна, јер се владе и банови мијењају, а уређење управе остаје, па се не смије пово-