Српско коло

Број 6.

Загреб, у четвртан 11. (24). фебруара 1910. Год. УШ.

Излази сваког четвртка у недјељи в»а Цијена за Ауетро-Угареку: на годину К 3 20 на по године К 1"80 на четврт. год. К —'80 Задруге земље: нагодину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКО КОЛО

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају ое по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. * « а Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8 Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народиог листа". Руко— писи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана"

Ко нам је крив, Тешко оним родитељима, којима јјг^рђавштини њихове дјеце увијек неко други крив. Од те дјеце никад ништа неће бити. Јер чујући од рођених родитеља, да им је крив или учиељ, или професор, или господар, или сусјед кућни, или ма ко, она сама од себе ци кад а неће видјети, да су у ма чему и она крИв 1 !". А ко не види да гријеши, тај никад неће ни помислити на то, да своје погрешке исправља, да не гријеши више. А родитељ њихов неће их посавјетовати, прекорити, камо ли казнити, јер крив је други, не они. И таква дјеца грешће све дубље у зло и сваку рђавштину, док од њих не постану пропалице или чак и злочинци, за које је и Лепоглава награда, а не казна. Богме боље неће бити ни нашим потомцима, ако им по своме обичају будемо непрекидно трубили у уши, да је невољама нашег народа крив свако више и прије, него ми сами. Какви ми, сачувај боже, ми смо добри, поштени, вриједни, златни људи, да не можемо бити бољи. Крив је само Мађар, Швабо, господин, и ко све не. Само ми нисмо ни у чем криви. Нећу ја овим да рекнем, да нико други није крив нашем злу. Боже ослободи. Много су зла народу учинили и чине Мађари, Швабе и рђава господа. Али да није наше несвијести, па да није много рђавих људи међу нама, који су увијек готови, да се упрегну у кола тих Мађара и других, зар би нам они могли учинити толико зла? Многи наш сељак не зна, шта и како треба да ради, па да нам свима одлане. А не зна, јер они, који би га могли научити, неће да то раде. Мађар и Швабо неће га богме учити. И зато се ми у борби с противницима нашег народа не можемо ослонити на големи број наших сељака, јер они о том ништа не разумију. Дакле, незнање наше кривље нам је више него душмани. Кад би сви наши били свјесни, гдје би се непријатељи усудили радити нам зло. Многи сељак и други Србин, трговац, занатлија, господин, има знања, могао би радити народне послове. Али он неће, јер би рад да

му одмах, преко ноћ буделакше. Кад види, да то (не може бити, он оставља све. Као да од дјетета постаје преко ноћ човјек, као да ђак од првог дана зна читати апостол, као да смо ми Срби од полудивљих, голих људи у једном трену постали садањи људи. Овакви су људи нехотичне наше издајице. Али има и оних најгорих, оних хотимичних. Зар би нама смјели слаги Рауха, да Векерле није уговорио с хрватским франковцима и српским радикалима, да му помажу? Зар би смио Раух доћи међу нас, кад би знао, да ће сав народ бити против њега сложан, кад би знао, да му се нико неће поклонити? Али његови двори били су увијек пуни франковаца, радикала и других кукавица наших. Кад има Радојчића, Жарковића, Еремија, Маџараца и сличних, који гласају за франковце, људе, којима је и људски измет милији од нас Срба, зашто нас опда не би франковци прогонили. облагивали па и на вјешала пењали? Кад Коста Јовановић, радикалски првак у Дарувару, вели оном Рауху, што је хтио уништити траг српском имену, да је с њим једне мисли, наздравља му и части се с њиме, зашто онда Раух, туђа крв швапска, не би газио по Србима? Кад ти пустиш сам, да те други ћушка, а кадар си га опалити једнако, ако не и с каматама, зар је он кривљи него ти, који то допушташ? Он је рђав човјек, јер то ради човјеку мирну, али ти ниси ни рђав човјек, ти си још горе од тога, јер то допушташ. Зар ово не би било јасно и оном дјетешцету у колијевци. Немојмо зато увијек само другог кривити, него попазимо зерицу, да нема и наше кривице у нашим невољама. И зато гледајмо, да ми најприје себе поправимо, да ни хотимице ни нехотице сами себи зла не радимо, лако ћемо онда с другима. Сви не можемо бити на свом мјесту, јер и међу анђелима нашао се, који је отпао од бога, од добра. Али голема је већина међу нама људи добрих. Само треба да видимо своје погрешке, па ћемо се поправити. Тада ћемо престати сами себи зло радити. А кад нас престане гристи наше рођено зло изнутра,

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читг

V/'

~- / Кл