Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

лако ћемо ми онда одбити зло извањеко, које нам долази од наших душмана. А како рекосмо, највеће нам је зло наше незнање и несвијест. Свјеснима и знањем просвијећенима Србима неће моћи нахудити ни другачији непријатеЉј него што је мађарска влада или франковачка факинажа или одрођена господа. а.

Претплатио се на ракију, Ви сте чули, да се неко претплати на какву књигу, или какве новине. Плати човјек унапрво, па послије добива и чита. Такав је ред. Не знам, јесте ли чули, да има Срба, који се и на ракију претплаћују. Ако нисте, а тешко да сте, јер такав ред није нигдје у свијету, знајте, да има и таких Срба. Нијесмо ми мачији кашаљ, дотјерали смо ми далеко. У селу Воркапићу, опћине Топуско, а котара Вргинмост, отворио је прошле године дућан и крчму Жидов Браун. Помаже му и сестра. Да лудим Србима замажу очи и покажу им се пријатељи, она је посрбила своје име, па се зове тобоже — Милка. Знате, кад се каже Естирка или Ревека или Елза, онда то некако чудно звучи у уху Србина тежака. НашаРевека! Некако није згодно. Али кад се рекне: Наша Милка, онда то другачије, „нашки" звучи. Знаде она и брат јој, да Србину не треба много. Лијепа, слатка ријеч, па као да си му усуо пијеска у очи, можеш из њега душу исисати, а не што друго! Тако и Воркапићани. Воле они својој „Милки" и свом Брауну него Србину трговцу. И код њих увијек нашег свијета доста. Али то још није ништа. Има у селу један Србин тежак, који је тако замиловао ово двоје, да им је дао 120 К унапрво за ракију, коју ће попити код њих. Зове се тај Србин, тужни по нашем, али по његову весели, С. Ј. Цијело име нећемо да му исписујемо. Тамо га и онако знаду, а нама је доста, кад чујемо, да и оваких има, не знало им се име! Сад је ли он то учинио, што се боји, да би случајно могао новце потрошити на што добро, рецимо купити какво теле па прехранити, или да би му их ко могао украсти, па хоће да су сигурнији. Или је он то учинио баш што је заволио Брауна, не знамо право. Но знадемо за извјесно, и дали би главу своју, да он Србину крчмару не би хтио дати унапрво за пиће 120 К, па да му још шта доплатиш. Како ће Брау водити рачуне о том, колико је овај тужни Србин ратар од својих новаца „отпио", то ми не знамо. Нећемо да га

објеђујемо ни с чим. Али знамо за јамачно, да ће он начинити лијеп ћар. Прво, заслужиће на ракији. Друго, добио је 120 К без интереса. Од 120 К окретан трговац може у мјесец дана начинити и 200 К, особито на селу. Може „врајлица Милка" купити лијепу и прелијепу оправу од зараде чисте и гиздаво прошетати се кроз Топуско, исмијевајући се у свом друштву „глупим Власима". И право је. И ми би се другом подсмијавали, кад би га овако умјели усрећавати. Жалосни мој и тужни Србине тежаче, куда те у пропаст понесе твоје лакоумље, страст и несвијест! а .

Државно уређење.

Русија је од увијек била војничка држава. Не зато, да отима друге земље, већ да се брани. Јер сви дивљи народи, што су од памтивијека насртали из Азије у Европу, ишли су преко Русије. Једино су Турци узели други пут. Све до под конац 16-ог вијека није Русија била сигурна од њихових навала. И док се бранила од њих на истоку и слабила борећи се, дотле су јој на западу поотимали други европски народи многе земље. Па и сад, ево, Русија је прва на ударцу азијским народима, Јапанцима и Китајцима. Због тога Русија мора држати велику војску. Међе су велике, а непријатељи многобројни. Тако Русија троши трећину својих прихода на војску. А и више кад узмемо, да је половица државних дугова начињена за вођење ратова и оборужавањевојске, па се и годишња отплатаполовицедугова мора рачунати у трошак на војску. У мирно доба има Русија сада на милијон и триста хиљада момака. Прије се служило у војсци активно 5 година, а сабор је увео трогодишњу војничку службу. Приходи и издаци руске државе нису велики према њеној величини, јер земља је богата, али голема већина богатства, како смо рекли, лежи мртва. Руски сељак, радник, трговац, фабрикант није по вјештини у свом послу и знању раван својим друговима на западу. Он природна богатства своје домовине још не зна добро употријебити, извући на свјетлост и обогатити се њима. Он је сиромашнији од својих другова у западној Европи. Зато морају и порези, дакле онда и државни приходи бити мањи. Али с напретком просвјете, умножавањем становништва, скупљањем богаства и стварањем добрих закона иде се све више напријед. Тиме ће расти и државни приходи. То се види особито задњих година. Јер 45 посљедњих година