Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

правог Србина, кад иде и помаже франковца, него ћушка и најврућа, коју му ко прилијепи уз образ. За онога који помаже франковце није више ништа срамота: ни ударац ногом у леђа, ни буботак колцем преко леђа, ама ништа. Нека дакле франковац ћушка оваке Србе, колико га је воља, нису боље ни заслужили. Можда ће их ове ћушке једине освијестити и довести памети. Не грдимо њега, него износимо срамоту овог Србина тежака пред наш српски свијет. Знамо му и име, али га за први пут нећемо јавно огласити. Но други пут неће бити опроштења. Али ми држимо тврдо, да више неће ићи франковцима по ћушке. а.

Једне јесење вечери. Крај огњишта седи баја, Па кукуруз круни, Размесила тесто наја, Пеку се сомуни. Измаглица ситно веје, Тихо шапћу мокре стреје: „Нека веје, нека веје. .. Прохујаће дан по дан, Освануће Ђурђев дан!" Ала жари причај, стари Стакни ватру, дете, Нагрнуће помељари А ја у девете, Развезао од Адама ... Има ноћи ... дана, Причаћу вам, благо вама, Од Кулина бана. На огњишту ватра греје, А чељад се ведро смеје: „Ала веје ... ала веје ... Нека веје ... дан по дан ... Освануће Ђурђев дан!" Седи баја, спрема вреће, И крпи опанке, Наја ново тесто преће И припрема чанке. Спремна совра.. . леб се тишти, Вариво се лади, Сировица тешко пишти: „Ал' ће да се слади!" Баба Ката нешто гата С бардаком и џбањем, А дечица иза врата Играју с кочањем.

Ала, вала, поче баја: Отежаше данци, Крпи лику на опуту, Све тањи опанци. * Дај уларе, спремај кола, Да укошкам јунце, Да бар пређем пута пола, Док изгреје сунце. Звецкају улари, Под теретом точак шкрипи, То су помељари. Чујеш, људи,... земан дође, Заклаше нас данци, Старе кесе гајтанлије, Заменише чанци! Крпи лику на опуту Све тањи опанци. Из „Сељапчица". Милорад М. Петровић.

0 досељеницима некрајишницима у Крајишничким земљишним заједницама, У заједницама овлаштеника, који имаду по §-у 17. темељнога Крајишничкога закона од 7. маја 1850. право заједнички уживати пашњаке а ријетко када и засебне шуме бивших крајишничких мјесних опћина, скопчано је овлаштеничко право с власношћу настањене куИе у дотичној шреаној оићини по §-у 7. закона од 25. априла 1894. о уређењу земљишних заједница. Но у бившој Крајини (Граници) има двије врсте куИа и то: а.) КуЛе крајишничке, које су иостојале још мрије 8. јуна 1871. кога дана је докинут дотадашњи сустав давања војничке дужности и кога дана је престала свака стега у стјецању непокретне имовине у Крајини. б.) Куће које су настале послије 8. јуна 1871. За овлаштенике Ерајишнике доста је, да су власници ма какве настањене куће у дотичној порезној опћини по четвртој ставци 3. тачке §-а 18. проведбене наредбе кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, одјела за унутарње послове и одјела за правосуђе, у Загребу од 19. септембра 1897. број 54.510. Дакле за њих је све једно, да ли је њихова настањена овлаштена куЛа шдигнута ирије или шслије 8. јуна 1871. Друкчије је с некрајишницима, с досељеницима. Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.