Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

су му улице зато равне, широке јако, куће у једној улици подједнако високе. Зато је Петроград најправилније саграђени град на свијету. Разумије се, да је он као пријесгоница пун сјајних палача, сваковрсних школа, богатих цркава, области, свакојаких научних завода и тако даље, свега што имаду велики градови, па и црне сиротиње. Најљепша је црква св. Исака чудотворца, чија је градња стајала на 70 милиона круна у оно доба. Други царски град је Москва. Руси је зову „Мајчица Москва". Москва је срце и душа Русије, она је миљеник руског народа. Она је мати славе и величине руске. Није као Петроград начињена по калупу, није град швапски ни по изгледу своме. У њој има много тога, што је само руско, чега нигдје нема до у Русији. Зато је она мила сваком правом Русу, зато је он зове „мајчицом". Основана је у половици дванаестог вијека. Сада у њој има на милион и двјеста хиљада становника. До Петра Великог била је пријестоница Русије, а тада то постаде Петроград. Сад у њој цареви само каткад станују, али сваки се цар у Москви крунише. Москва је тако знаменит град била, да су Русију до пред 200 година звали Московија а Русе Москови, цара руског цар московски. И по својој вањсквј љепоти спада међу прве градове на свијету. Најљепши јој је украс „Кремљ", некада тврђава, на брдашцу, сад мјесто, покривено самим предивним и пребогатим црквама. Ту је и највеће звоно на свијету, тако звано „цар-звоно", тешко 200.000 кила, високо 8 метара, а може подањ стати 20 људи. У свој Москви има близу 500 цркава и капела. И Москва је препуна научних завода, школа, великих грађевина, споменика народне прошлости. Али Москва је и најживљи трговачки град Русије, у њој је највише творница сваке руке и силно радништво. Док је Петроград више чиновнички и господски град. Трећи град, не по величини, него по важности у прошлости Русије јест Кијев, најстарији руски град. Њега зову „мајка руских градова". До пропасти руске слободе и пада у татарско ропство 1240. године био је он главни град Русије, сједиште руских владара. Лежи у јужној Русији. Сад има преко 300.000 душа. Трећи по величини град је Варшава са 800.000 душа у западној Русији, пријестоница краљевине Пољске, средиште Пољака, који живе под Русијом. Четврти је по величини град Одеса, у јужној Русији на Црном Мору, са неких 600.000 душа. Нема му још ни 120 година. Утемељила га је Царица Катарина Велика.

Осим ових има још много великих градова у Русији европској са преко 100.000 душа, као на пр. у сјеверној Русији Хелсингфорс, Рига, у средњој Русији Тула, Орел, Воронеж; у западној Русији Виљна, Лоц, Минск; у јужној Русији Харков, Кишењев, Николајев, Ростов; у источној Русији Казан, Самара, Саратов, Астрахан; у Кавказији Баку и Тифлис; у Сибирији Иркуцк, Владивосток, Ташкент. А мањих градова, који имају преко 20.000 душа, има близу двије стотине. Напредовање Русије задњих 200 година у бројевнма, Како је Русија задњих 200 година напредовала, види се из овог: 1725. године, кад је умро Петар Велики, имала је она 15 милиона квадратних километара површине, а сад има 22 милиона. Дакле стекла је десет пута већу површину земље, него што је површина наше монархије. Исте године имала је Русија 13 милиона становника, а сад их има 161 милион. Војске је имала 200 хиљада, а сад има милион и двијесто хиљада. Приходи државни износили су онда 9 милиона рубаља, а сад износе хиљаду и пет сто милиона. Онда су плаћали скоро сав порез сељаци, а сад од 100 круна само 44. Фабрика је онда било близу 100, а године 1893. било их је 15.969. Робе је Русија оне године извезла за 4 милиона рубаља, а увезла за 2 милиона; сад је извезе и увезе за преко 2000 милиона рубаља. Школа пучких за Петра Великог готово није ни било, а прије десет година било их је 79 хиљада, нових се отвара годишње око 1700. Из ово неколико бројева види се, колики је напредак начинила Русија, ма да је имала рђаве владе. А даље ће то ићи све боље и брже.

Из народа, Пишу нам из Вргинмоста: Свједок у велеиздајничкој парници Андрија Ракић из Топуског избљувао је пуних 30 страна стенографског записника свакојаких свињарија (од стране 1449. до 1481.) против утамничених Срба из вргомоског котара. Између осталог рекао је тај Ракић на расправи више пута, да у Хрватској нема Срба. Тако је на примјер, на страни 1473., ступац I. рекао за Србе: — Они имаду православну вјеру, они се морају сматрати да су Хрвати као и ми. На истој страни а на сгупцу II. каже тај исти брадати мудрац Ракић бранитељу велеиздајника д-ру Хинковићу: — Србин је онај, ко је у краљевини Србији.

Савјетујте своје рођане и пријатеље да купују и читају овај лист.