Српско коло

Број 11.

Загреб, у четвртак 18. (31.) марта 1910.

Год. VIII.

НЗЛНЗИ СВИКОГ вНИ^, ИН9ВНН . »Шј _ ;г ,. љ . лпплил В,нЈена » Ауетро-Угар- 1 Шнг № |У а Р|[ ену. на годину К 3'20 ■■■ Ш ■■■■■■■ на по године К 1-80 Ч&В&ВР ■ ■ ■ таШг Ш ■ ЧтшШ на четврт. год. К —*80 За друге земље: на годину б круна. Поједи- Н А Р О Л Н И ни бројеви 10 ПОТ. ' ,|Г! Издаје: Друштво „Српско Коло" -(дг»-д.) <«

Радикалско политичко непоштењо. Браћо ратари! Читали сте у „Српском Колу", да је бан Раух са својом владом у За гребу пао и да је дошла нова влада на челу са баном Томашићем. | I, С баном Томашићем склопила је српскохрватска коалиција погодбу, по којој се мора што пре састати хрватски сабор, да се народу донесу и створе добри и корисни закони. Најглавнија је тачка у тој погодби, да се прошири изборни закон. По старом закону имали су то право до 40.000, а по новом имаће до близу 300.000 људи. 'Го је један велики успјех, јер бан Раух не би никад допустио, да се изборно право прошири. Познато вам је из „Српског Кола", како је Раух са својом владом за прошле две године владао нашом домовином, како је поступао са Србима, како је ћирилицу из школа и уреда укинуо, како је проливена братска крв на Удбини приликом последњег избора за земаљски сабор и како је за то време задужио нашу домовину са два милијона круна. Да се сва недела Раухова наброје, могла би се читава књига наштампати. — Шта би с нама Србима и с нашом домовином још било, да је Раух и надаље баном хрватским остао! Од нове владе бана Томашића видимо већ добре успехе. Наредбом кр. земаљске владе, одео за богоштовље и наставу од 22. фебруара 1910. број 5.204., одређује се у свима школама, где су Срби у већини, да се учи ћирилица, а наредба Раухова, у којој се забрањује учење ћирилице у I и II разреду, та је сада укинута. Промена владе у Загребу није по вољи српским и хрватским (франковцима) радикалима. Њима је врло жао, што је српско-хрватска коалиција скопила погодбу са Томашићем и што су Рауха на тај начин срушили. Та како не би било српским радикалима жао за њиним баном, кад су они с њиме били „једне мисли и осећаја", када је у Раухову програму за радикале било „доста лепог и доброг" и када су га они св УДа дочекивали, те се с њиме заједно гостили и частили, и напослетку радикали су се с

_ _ Огласи рачунају ое по 1И ш Шд Чу, цјеновнику. Ако се ви■ Ш Ш ■ II I 1 ше од три пута уврВЈваР ■ ј§ ■■ ■ ■ шћују, рачунају се јеП8ЈЈ1И Ш Н Шг ■ ЧцјЦс? Уредништво се иалази » Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредниП1ЈЛТ штву „СРПСКОГ КОЛА I ) У . I / 1 иародног лисга". Руко~ писи се н« враћају. Уређује: Уредништво „Србобрана"

Раухом споразумели, да ће га код идућих избора, које је Раух имао провести, помагати. За то није чудо, што радикали сваким даном нападају на српску самосталну странку и њенога вођу Светозара Прибићевића. Да су радикали политички непоштени, ево и примера, што о њима пише социјално-демократска странка. Њихов лист „Право народа" од 25. (12.) фебруара 1910 број 8. пише о радикалима ово: „Радикали су све до јуче служили Рауха и Векерла. Ми смо то нашим читаоцима у толико прилика доказали. Ми знамо, зашто су то радикали и чинили. Једино ради тога, да и надаље у аутономији могу господарити по милој вољи. Од аутономије направили су за своју странку краву музару. А Векерле и Раух су пуштали радикалима слободне руке али зато су од њих захтевали, да им у политиц*1 служе*. И тако смо видили сву насилничку Векерлову владавину без и једног отпора од стране радикала. Векерле повисује порезе на печење ракије, Векерле уводи мађаризаторски школски закон, Векерле ствара мноштво натражних закона против животних интереса Срба и радног народа, али радикалски посланици у пештанском сабору нити писнуше, нити увом мрднуше. Раух је увео протусрпску владавину, какве код нас није било од времена Марије Терезије. Али радикали му се клањају, шаљу поздраве, дочекују на путовањима, па чак и иступају као његови кандитати у варошким и жупанијским изборима ка на пр. код накнадних жупанијских избора за котар Митровицу, код избора градског заступства у Митровици, Замуну и т. д. И ето ти су људи подигли галаму на самосталце, да су ступили у службу Томашићу и Куену, јавно и отворено, пред очима читавог народа. а радикали су до јуче служили Рауха и Векерла. А ево, браћо ратари, шта о вођи радикалском Јаши Томићу пишу они радикали, који су се пре кратког времена оцепили од њега. У Новом Садубиоје дана 9. (22.) фебруара 1910 избор Уз црквених скупштинара, па је Јаша Томић са својом листом с великим трудом и муком победио опозицију (противну странку).