Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Његови противници (који су били доскора заједно са Јашом Томићем) поручују му ово: „Али ти је, Јашо, труд узалуд! Не скрши ти опозицију. Нарочито сада не, кад се покренула баш испод твога крила. Требало је још да те и твоји познају. И то је време дошло. Сад су те и твоји познали и уверили се: да си ти онај, који немаш љубави за народне светиње; да си ти онај, који има само своје рачуне; да си ти онај, који заводиш; да си ти онај, који трујеш душе; да си ти онај, који разбраћујеш и развраћаш; да си ти онај, који си унео у наш народ ову страшну међусобну борбу. Мира би ти, који си узрочник народном немиру! Мира ће и бити, али — с тобом не! Не убоја се гњева, што на те силази! Борба је тек отпочела. И наставиће се она и у Новом Саду и ван Новог Сада. И царству твомо мора доћи крај! Само би на један начин могао царство твоје одржати;. када би се опет латио ножа, па поубијао све, који не ће с тобом. Но, али ни то не можеш. Јер све кад би имао смелости и снаге, све кад би сви противници својевољно раздрљили груди — ни тада их неби могао потаманити: неби времена имао! Толико је већ оних, који не ће с тобом! Та против тебе је — осим оно заведене сиротиње у Бачкој и Банату, и оник гладница у капуту — цео остали српски свет изрекао пресуду. За то ти помоћи нема. И ма шта радио, и ма како се напрезао, ти ћеш бити онај, који ће липсати на студени народног презрења". Тако, браћо ратари, поручују Јаши Томићу они људи, који су до јуче у једном табору с њиме били. Па зар да ми и на даље дајемо своје поверење таковој странци и људима, који тој странци (радикалној) припадају. Не, то ми више не смемо чинити, јер је сав српски свет над радикалима своју пресуду изрекао, па то сада морамо и ми чинити. Концем месеца априла о. г. — како новине јављају — би ће избори за народно-црквени сабор у Карловцима. С тога сви, браћо ратари, а особито Сремци — јер ће Срем сада да одлучи, ко ће у црквеном сабору имати већину, да ли издајице радикали или самостална странка, о којој смо се уверили, да делима доказује, како ваља бранити права свога народа — памет у главу. Сремци су се показали и код последњих избора за земаљски сабор, па држим, да ће сада још с већом снагом и вољом показати се, да се у цркв. сабор изаберу прави људи и борци и то присташе српске самосталне странке. У томе послу помоћи ће вам и писац овога чланка, ваш Сремац.

Српски краљ као гост руског цара. Читаве прошле недјеље био је српски краљ гост руског цара. Српски краљ је допутовао у Царскоје Село код Петрограда, гдје стално живи руска царска породица у прошли уторак. На станици су га дочекали цар Никола и царица Александра Феодоровна, велики кнежеви, чланови царске куће, министри, многи достојанственици и почасна чета састављена из хусара царске гарде. Са краљем Петром путовала је његова војничка пратња, а осим тога|,и министар предсједник Никола Пашић и министар за спољну политику доктор Милован Миловановић. Кад је у станицу ушао воз, с којим је допутовао српски краљ, засвирала је музика српску химну. Краљ изишавши из воза, прво се срдачно поздравио са царем, а онда су се заједно на једним колима, праћени царском гардом, одвезли у дворац, гдје је спремљен дочек српском краљу. Сутра дан давао је руски цар у почаст свога високога госта свечан ручак. Ту је прво цар Никола напио здравицу српском краљу и српском народу, у којој је рекао на руском језику ово: „Са задовољством поздрављам добродошлицом посјету Вашега Величанства у Русији. Уске везе, које спајају наше по племену сродне народе, често пута су се очитовале у славној прошлости Србије. Долазак Вашега Величанства нов је доказ за чврстину пријатељства Србије и Русије. Ово пријатељство ће без сумње служити учвршћењу опћега мира и реда, који је тако потребан за миран развитак краљевине Србије међу осталим независним државама Балканског полуострва. Из свега срца изражавам Вашем Величанству своје најискреније жеље за срећу и добро Ваше државе. Пијем у здравље Вашега Величанства, у здравље српскога престолонасљедника краљевића Александра и читаве краљевске породице". На то је краљ Петар одговорио на сртком језику: „Ваше царско Величанство! Из све душе захваљујем Вашем царском Величанству на срдачном и сјајном дочеку у братској Русији. Овај дочек је нова драгоцјена потврда срдачних и уских веза међу моћном словенском Русијом и мојом отаџбином и њиховог чврстог и вјерног иријатељства, које је сачувано у многим и славним и озбиљним данима ирошлости мога народа. Према прастарим српским обичајима" посјећујем прво сродну нам словенску Русију у чврстој вјери, да ћу одавде мојој отаџбини