Српско коло

Број 13.

Загреб, у метвртак 1. (14.) априла 1910.

Год. Ш.

Излазв сваког ш т ж т аи. ^ Огласи рачунају се по четвртка у недјељи ЈМк Ш*Ж Ш*Ш| §8 & МГ*Ш ® ШГ ЈГЧВ ШШ ЧЈ еновник У- Ако се ви " роприп ип пп 1|г| |1јг |КЈ ОУ ј КУ —%г;на по године К 1'80 ^вВиУ Н В Ш ©.?«» НЈ 9 %??. Ш Ш ИР' » ^ВШг Уредништво се налазн у на четврт. год. К —'80 Николићевој улици бр. 8. 38 ДРЈге згмље: на«, П УЛТ ..сР «г УР к е блА дину 5 круиа. Поједи- Н Д г ( )/1 НИ Ј | џ\\м I народног лисга". РукоНИ бројеви 10 ПОТ. I Ш1 иМПУ! лпи I ~ писи се ве враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Србобрана"

И последњи „велеиздајница" на слободи, У понедељак 11. априла око подне пуштени су из истражног затвора Валеријан и Адам Прибићевиђ. До задњег часа отезао је државни одветник Акурти са њиховим пуштањем на слободу, изговарајући се да то не може учинити, док не буде именован нови државни надодветник. Онда тек да ће се решити, хоће ли се парница обнављати или ће се све обуставити. Најпосле је бранитељ д-р Хинковић поднео молбу Банском Столу, да браћу Прибићевиће пусти на слободу до коначног завршетка парнице уз кауцију. И тако је учињено, пошто је положена кауција од 12.000 К за обојицу скупа. Двадесет тешких месеци притискивала је као нека мора груди сваког доброг Србина. Шта смо зато време мука и телесних и душевних поднели; колико пута нам и јед и туга, и беснило за то време раздираху груди; колико пута се у тих двадесет месеци у српским домовима уздахнуло или зубима шкринуло; шта пута се песнице сшскаваху и лица грчише ко би то избројао! Али ми смо умели обуздати и јарост своју, и савладати бол свој. Нисмо се дали занети ни од беснила ни од туге. Ми смо издржали све, као људи и Срби, ми смо показали својим пријатељима шта можемо и умемо. Зато смо учврстили стара пријатељства, а стекли сијасет нових. Јер, ко ваља, ко се не да, ко је човек и јунак, тај лако пријатеља нађе. Тај неће морати просјачећи тражити пријатеље по свету. Они ће га сами у његову дому тражити и бити поносни и дични на таква пријатеља. А непријатељима показали смо, да нам је кост од челика, мишица од тврдог жељеза, а срце соколово. И верујте, браћо, неће скоро наши душмани добити воље, да нам дирају у образ наш срцски, да се титрају с нама као мачка с мишевима, и газе по нама ваљда као по меком блату. Присео им је овај покушај. А не вели забадава Србин: Жежен кашу хлади. Верујте Да ће у будуће добро промозгати, пре него што насрну на нас.

Вили смо отромили, задремали и успавали се. Ове невоље, што их задње две године претурисмо преко главе, биле су за нас као прва муња и гром у омари, што зрак прочишћују, као нека електрична струја, што, струјећи кроз омлитављело тело, оживљује га и подмлађује. Нас су поднешене невоље тргле из дремежа, освежиле, подмладиле и очврсле. А што је главно, оне су нас у велико збратиле широм васцелог Српства. Готово да и нисмо знали ништа до то, да се свађамо, цепамо, кољемо, и намерно тражимо разлоге за међусобна трвења. Али задње невоље окупише нас и збише све у један табор, осим врло малог броја несвесних и заражених. Једва једаред нашло се нешто, што је пажњу свију Срба сврнуло на себе, што је све заболело, што је све у срце дирнуло, у свију изазвало гњев, жељу за осветом, а да она буде јача и жешћа. жељу за братским заједничким радом и слогом. Зато ми не жалимо и никад нећемо пожалити, што смо морали оволико претрпети. Јер трпљење је ватра кроз коју пролази нМ,до, да буде још чвршће и згодније за сваки рад. Трпљење убија и ломи с-амо кукавице, а људи прави излазе из њега још поноситије дигнуте главе и чела. Слава и дика српском племену, што је показало, да уме претрпети много и много, а да не клоне, него да изађе из трпљења још отпорније и снажније. Јер ко уме претрпети толико, његова је будућност осигурана. а.

Банија се буди. Онај јужни дио загребачке жупаније, што задире као клин у Босну, а састављају га котареви дворски, костајнички, петрињски, глински и вргомоски, зове се Банија. Обично свако хвали љепоту краја свога, али Банији и сваки странац мора признати љепогу њену, зато се и зове „питома Банија". Лијепе шуме, не превисока брда, ливаде, воћњаци, обиље малих ријека и потока, лугови и гајеви, множина врло плодних долина — то све чини, да Банија заслужује име лијепог и питомог краја.

Нувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.