Српско коло

Стр 6.

СРПСКО КОЛО

Год. VIII.

којим дипломате, политичари разних држава међу се пишу и говоре. Али, кад је био бугарски и српски краљ у Петрограду код руског цара, они нису држали здравица на француском језику. Српски и бугарски краљ говорили су српски и бугарски, а руски цар руски. Томе се свет чудио. Зашто су они то учинили? Зато да покажу, како владари словенских држава не држе један другог за туђинца, него за брата Словена, па онда и говоре један с другим својим словенским језицима, а не туђим француским језиком. Тако је то протумачио и полуслужбени лист руске владе, који се зове руски: „Новоје Времја", или српски: „Ново Време". Разуме се, да је ово обвеселило све Словене, па и нас Србе. Јер словенски народи одавна су почели држати један другог за брата, и сад то ево чине и владари словенски, који су се пре туђили народним жељама. Отимање за пријатељство Русије. Непријатељи Словена били су прогласили после рускојапанског рата, да је Русија за увек изгубила сваку важност међу државама и да јој је близу пропаст. Није прошло него две године, а већ се стадоше отимати моћне државе за пријатељство Русије. Прва Енглеска приближила се Русији и склопила с њом пријатељство. За њом ето Италије. После анексије Босне и Херцеговине затегле се жице између наше државе и Русије. Али наша држава је прва покушала, да дође до пријатељскијих одношаја с Русијом, и пре кратког времена то се и догодило. Новине у нашој држави почеле су писати, како ће и наш наследник престола Франц Фердинанд поћи у Петроград у походу руском цару. Но до тог још није дошло. Међутим руског цара посетише бугарски и српски краљ. А сад новине јављају, како ће бивши турски велики везир Хилми паша стићи у Петроград по политичком послу. У исто време јавља се под сигурно, да ће у Петроград стићи и јапански минисгар спољашњих послова гроф Комура важним политичким пословима. Јер између Русијс и Јапана има неких неспоразума, па Јапан хоће да се ти неспоразуми мирно изгладе. Само још неколико година мирног живота Русији, па ће се свет још више отимати за њено пријатељство. Повраћена јавност српској препарандији. Ми Срби имамо у Славонији, у Пакрацу, своју српску препарандију (учитељску школу). Прије Рауха имала је та школа право јавности. То јест, онај ко је свршио ту школу, имао је право да добије учитељско мјесто и на државним пучким школама.

Раух је хтио уништити ову школу, па јој је одузео право јавности. Зато, јер да је тобоже ова школа „расадник великосрпске пропаганде". Да је тако остало, школа би пропала, јер ђаци не би хтјели ићи на ту препарандију, кад немају права бити државни учитељи. Ријешењем од 26. марта ове године опет је влада повратила овој српској препарандији право јавности, одузето од Рауха. У истој наредби влада даје допуштење пакрачкој црквеној општини, да оснује „српску аутономну нижу пучку школу", како се вели од ријечи до ријечи у тој наредби. Ево се и по овоме види, је ли српска самостална странка урадила добро, што је подметнула ногу Рауху. Да је остао радикалски пријан Раух, нигда српска препарандија не би ускрсла. Радикалски слом у Нарловцима. У Сремским Карловцима имали су радикали већину у градском заступству. Код избора, који су обављени пре десетак дана, победила је српско-хрватска коалиција радикале сасвим и избацила их из градског заступства. Радикали љоснуше ето у својој кули, где су фондови и толики чиновници радикалски и други људи зависни од радикала. Народ прогледа и одбацује опсенаре радикалске. 3—4 стална места. Млађи Срби учитељи, који су радили успешно већ у српскима земљорадничкима задругама имаду првенство. Ко на та места рефлектира, нека одмах своју понуду поднесе на Савев Сртких Земљорадничких Задруга у Загребу. 1195

Затрше нас школе. „Није шала у једној оићини издржавати 3—4 школе. Кад би пустили на вољу учитељима, они би потрошили читави опћински прорачун само на школе. А камо онда за друго што? Јок, за школе нема новаца, а ако учитељима што треба, нека сами купе!" Тако ето умују и свом жестином изговарају те ријечи нека господа, која се праве народним пријатељима, и да се покажу, како они бајаги мудро и штедљиво располажу с опћинским новцем. Ако ту господу из ближега упознате, видећете, да су то фарисеји, претваралице, којима поред све штедње на школама и учитељима намету опћини расте, а њихово се приватно господарство и стање упадно множи и развија. Освједочићете се, да тако говоре само она господа, која на стотину разних начина неправедно и нечовјечно закидају свој народ,