Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

КОЛО

Год. VIII

жупан Имбро пл. Хидегети, прозвани „паша* умировљен је, а на његово мјесто постављен за великог жупана Бела пл. Адамовић. Побједа коалиције. У Карловцу су у градско заступство изабрани коалирци све до једног. У Пакрацу је изабран за жупанијског скупштинара једногласно „велеиздајник" Стево Зукановић. Франковци се нису усудили ни поставити свога кандидата. Црногорски кнез Никола помиловаће, какојављају новине, приликом педесетогодишњице свог владања све Црногорце, који су осуђени ради велеиздаје на лажи Настићеве. Ако то кнез учини, њему ће српски народ много тога заборавити, што је под његовом владом учињено у Црној Гори задњих година. Успех путовања краља Петра. Краљ Петар вратио се са свог путовања. Срби у Србији дочекали су га с највећим одушевљењем код повратка, јер овај пут ће много користити Србији. Русија је зајамчила Србији сигурност и помоћ у њену раду, да се ослободи од економског робовања нашој држави. Русија ће дати велике погодности српској трговини. То исто учиниће и Турска. Уз то је Турска пристала, да се са границе Србије преко Турске изгради жељезница до Јадранског Мора. Тако Србија неће морати извозити робе своје преко наше државе, него ће имати близу море и бити слободна од ћуди и ћефова државника и политичара, који равнају овом државом. Уз то ће Турска признати у Турској српску народност, а Срби у Турској добиће у Дебру свог владику. То су све велики успеси. Ускоро ће син краљев, наследник престола Александар поћи на путовање по владарским дворовима. Како Чеси граде школе. У „Ујепси" од фебруара ове године стоји ово: „Грађу за школу у Штикову дао је из своје шуме град бесплатно, сви су власници циглана (опека) дали бадава цигле и цријеп. Све каменарске послове извршиле су бесплатно удруге каменара Довоз материјала у град обавили су бесплатно сељаци из околице. Градњу је извео бесплатно чески градитељ, а плаћу за раднике сакупиле су чешке госпођице и госпође." А како се код нас граде школе? Како се уздржавају оне које већ постоје? Жалосно и прежалосно! Какови смо, тако нам и јест. Докле год не увидимо важност просвјете, дотле нам нема ни препорода ни слободе; јер то се постизава једино просвјетом. Чеси то давно схватише, за то и јесу најнапреднији народ у читавој Аустро-Угарској к културно и господарствено и политички, Зато, угледајмо се у Чехе!

3—4 стална места. Млађи Срби учитељи, који су радили успешно већ у српскима земљорадничкима задругама имаду првенство. Ко на та места рефлектира, нека одмах своју понуду поднесе на Савеа Сриских Земљорадничких Задруга у Загребу. 1195

Крава без добре ливаде, Некакав сељак прода једном трговцу добру краву. Она је давала сваки дан десет ока млека. После неког времена виде трговац сељака. Заустави га и рече му: — Чујеш, пријатељу, она крава није добра. Не даје ми више од две, три оке млека. На то му сељак одговори: — Драги аго, ја сам ти продао своју краву, али ти нисам продао своје ливаде.

Одговори уредништва. М. П. у В. Ц. Како ваш допис није онда увршћен, јер није имао потписа, то је негдје заметнут и немамо га. М. Б. у Ц. Б. Не можемо штампати јер је превелико за наш мали лист, а тиче се само вашег села. Те неуредности код ваше опћине, боље код вашег начелника, пријавите старијој области, а не помогне ли, обратите се на свог посланика, да интерпелира у сабору. П. М. М. § 32. задружног закона гласи: „Сваколика непокретна имовина задруга дијели се по броју мушких и женских чланова, који су овлаштени у задрузи оног дана, кога се затражи диоба и . Дакле, ако се послије ко роди или умре, на то се не узима обзир. Дијели се по том, колико је било чланова оног дана, када сте Ви код опћ. поглаварства предали молбу за диобу. За онај пренос запитајте у грунтовном уреду. То се не ће дијелити по -задружном закону, кад није уписано на задругу, него по грађанском закону. Мораће се провести оставинска расправа. Дописнику из Срба. Немојте се љутити што дописа против Туљка не уврштавамо. Наш је лист мален за то. Кад би штампали све дописе, не би имали мјеста за друго. Кад ради којешта, треба га пријавити старијој области. Не позове ли га на одговорност, треба се обратити ради помоћи на заступника. А доста је и у „Србобрану" писано против њега. Алекси у Т. По § 42. закона о земљишним заједницама може се дијелити заједница, кад то закључи главна скупштина већином од двије трећине чланова. Они који се неће дијелити могу и на даље остати у заједници.