Српско коло

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. VIII

Браћа су се подигнула драга, Не бојећ' се ни каквога врага; Да походе земљу Америку, И донесу банку превелику. Али браћо, то нам се измакло, Гроша немам, богом би се закл'о; У туђини за ме нема раја. Без домовине, мог завичаја, Која славом на далеко слави, Отаџбино, Бог те благослови! Благо оном који је у крају, Ономе је сведно ка 5 у рају. Америко земљо чемерико, Сиротиње у теби имаде; Осим Бога то нико не знаде. Домовино, земљо моја света, Кад сам тамо нико ми не смета, Свега доста и све ми је драго, Канда имам небројено благо. Благо оном ко тамо пребива, Његово га тело благосива. 1 ) ') Ову пјесму поспао је један ратар из Америке.

Из иарода, Бега св. Ђурађ (Банат). Срби ратари за браћу у Србији. — Сељачка свест. Добили смо писмо од Србина ратара нашег претплатника Љубомира Бечејца из Бега св. Ђурђа у Банату, које дивно показује, како Србина ратара може заболети несрећа његове браће, ма где она била и како је Србин ратар готов да убрише сузу у оку браће своје. Нама је тако мило било, кад смо добили ово писмо, да то не можемо довољно речима исказати. Ово писмо најбоље побија ону господу, која говоре, да ратар нема срца за другог, него само за себе, да он не мари много за ствари које се тичу целог српског народа, него само за оно што пече њега или највише његово село. Зато ћемо штампати део писма из ког се то види: „Поштовани г. уредниче „Српског Кола", г. Буде Будисављевићу! Ви сте писали у „Српско Коло" број 15. чланак: „Страшна несрећа у Србији". Ми смо примили „Српско Коло" баш на сам Ускрс пред црквом, кад сам тео ући у цркву и још гомила људи. И ту су ме натерали, да им читам. И ја одмах раширим „Српско Коло", па почнем: „Страшна несрећа у Србији", а људи сви престали дувати (дисати), и кад сам читао, сваки је сузе проливао и сваки хоће, да понешто поклони. Један каже: Ја ћу 50 филира, други оволико, трећи онолико, и од неколико људи могао сам накупити бар 10 К. И кад су чули други дан Ускрса други људи, сви хоће да поклоне. И ми вас сад питамо,

како Ћ на кога да се шиље, кад примим тај новац: је ли код вас, или код Савеза српских земљорадничких задруга, где ли. Само нам јавите одмах у „Српском Колу", да у помоћ летимо браћи својој у Србији. Доста су они нама помагали и за нас гинули 1848. године. Они су нама Онда, а ми ћемо њима сада, па нек не мисле, да смо ми њих заборавили." Ко сме после овог рећи, да нема свести српске и братске, меког срца и осећајз у грудима Србина ратара? Има и ратара рђавих, али има и господе, ма да уче више и ма да им је живот лакши. Овом приликом спомињемо, да с наше стране још ниједан господин није се сетио браће пострадале у Србији. Претекоше их ратари. Ратаримау Бега св. Ђурђу јављамо, нека новце иошаљу на уредништво „ Српског Кола", а оно ће то објавити у листу и послати новаџ у Србију. * * * Даље нам пише овај ратар, како је код њих био неки изборни састанак за државни сабор, на ком су говорници држали говоре своје, па даље пише: „Онда се поведе реч о радикалима и о самосталцима, т. ј. о „велеиздајницима". Али ту је Елемираца и Арађана било, јер они под наш срез потпадају, и још много Шваба, Власију (Влаха) и Словака. У један мах се зачу глас: Живели Адам и Валеријан Прибићевић, дуго, дуго. Па у један мах: Живели Б. Будисављевић и Прибићевићи. Остали су, странци, тако зачуђено гледали и дивили се. Тако је изгледао наш свет, пламтео је као огањ и сви би рат изјавили бану Рауху. Молимо вас, г. уредниче „Срп. Кола", пишите нам што пре у „Српском Колу", и пишите, како се хори глас Прибићевића код нас, за српске мученике, који су одлежали толико невини у тамници, па пошљите, нека чита Србин и српски син." * * * На концу нас моли овај Србин ратар, да пишемо у „Срп. Колу", како бројно напредују Срби у Хрватској, Славонији, Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Бачкој и Банату и другим крајевима, где Срби живе, колико их се годишње роди, а колико умре, да народ види, где Србин напредује, а где назадује. Обећавамо му, да ћемо и о том писати. * * * Оваква нас писма радују, из којих се види свест српска и људска. Хвала нашем дописнику на овом писму.