Српско коло

Број 19.

Загреб, у четвртан 13. (26.) маја 1910.

Год. УШ,

Излази сваког — шиаатг ~ т т, н т . ДРи . в« -»*»■• 0гласи Р ач У на ЈУ ое по —;г љ - рппРЦП 1/П ПП г.да 1јг I ИЈПКЈ ПОЛО на по године К 1°80 ШВикВ ■ Ш Ш ШШг Н В ЧИШОг га М шШ Ш'4 Уреаништво се валмн Ј на четврт. год. К —"80 " Николићевој улици бр. 8. За друге зеиљв: наго- идоппим п1 /ЛТ штву 8 „српск К ола дину 5 круна. Поједи- пАгСЈДНИ Ј 1|г1 \_/ ! народног лнста". Рукони бројеви 10 пот. ~ ПИСИ се м вракају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «•*■* Уређује: Уредништво „Србобрана"

Срби занатлије, Ми живимо у доба, кад могу успијевати само они који су врло јаки. Данас ћеш сам за се, ако ти је малена снага, слабо проћи и тешко прокопсати. Јер нећеш моћи надметати се с онима којима је снага силна, ни о*шл>ети .имУ старо доба били су највећи ^бФгатаШи људи који су имали који десетак милиона круна. Сад се такви у великом свијету рачунају у људе имућне, али не врло богате. Данас су врло богати они којима се иметак броји на милијарде (хиљаде милиона), који годишње имаду чистог прихода по неколико десетака милиона. И с он.ма старинским богаташима: трговцима, банкарима и фабрикантима било је тешко борити се човјеку саму и без иметка икаква, без капитала. А шта ћемо текар данас да кажемо о том? Али, не морају зато малени пропасти. Имају малени једно средство, којим се могу одбранити, па помоћу њега и надметати се са билнима. То је удруживање. Узмимо један примјер из нашег српског живота. Многи наш ратар доље у Сријему, Бачкој и Банату нема доста своје земље. Спахије имају земље много, па је дају у закуп. Али они воле, да имају мање бриге и посла, па воле да је даду у закуп сву уједно. Но гдје би сиромашни ратар могао узети цијело имање у закуп. Њему треба неколико јутара само. Шта је онда бивало? Нашао се жидов или ма ко други, ко може лакше до новца или га има сам, па узме од спахије цијело имање у закуп и онда га дијели међу ратаре на мање комаде. Код тога дабогме заслужи на сваком јутру лијеп новац. Плати му га ратар. Али пазите, како се преврнуо лист, откад су поникле српске земљорадничке задруге. У задругу се удружи више ратара, људи ваљаних. Они имају ослон на свој Савез и добију креДита. Један ратар није могао узети у закуп Цијело веће имање. Али задруга једна или њих више могу, јер могу доћи до новаца. И сад задруге узимају од спахија читава имања за неколико хиљада круна закупнине годишње. Сад рат ар директно од спахије закупи земљу и Чувајте и остављајтв сваки број овога листа,

добије је још јефтиније, јер отпада зарада онога посредника, онога што закупи од спахије, па онда на мање дијели ратарима. Удружени ратари могу се надметати с богаташем. Они могу дати за земл-у и више него он, јер ће је сами радити, па ће отуд имати добити. Он не може дати колико они, јер шта ће онда зарадити? Видите, како удруживање диже снагу малених, сиромашних. Изједначује их снагом с богати^а. Управо по оној народној ријечи: Два љешника ораху су војска. Ако је у малених свијести и памети, они не морају пропасти, они треба да се удруже, па постају силни. Занатлије гњете још већма него ратара снага оних врло богатих у њиховим струкама, дакле фабриканата. У њих је силни новац, машине, радник, Тога свега занатлија нема. Зато би занатлије морали да се удружују најприје, да дођу лакше до потребног капитала и знања. То двоје једино може им помоћи уз њихове вриједне руке. Срба занатлија има доста. Биће их у будуће све више и више, јер наш народ је тек отпочео давати свој подмладак у занат. Биће их, дакле, за удруживање све више. Сгога би морали настојати да оснивају своја српска занатлијска друштва. Ми смо добили проглас, који потписаше 20 занатлија 15. маја 1910. у Карловцима, приликом посвећења заставе Српског Занатлијског Удружења у Карловцима. У том прогласу они позивају све Србе занатлије Угарске и Хрватске на велику скупштину у Нови Сад, приликом прославе 40-годишњице новосадског Занатлијског Удружења и освећења његове заставе. На тој скупштини или збору, да ће се основати Опћи Српски Занатлијски Савез. Ми се радујемо, што се крећу и Срби занатлије из дријемежа, што хоће да се окупе у једно српско коло. И вријеме је већ. Сва српска снага треба да се окупи уједно, јер иначе никад од нас јаког народа, никад наде, да ћемо одољети противницима. Нешто ћемо само примијетити: Има у нас људи родољуба, људи имућних, који су печени у тим пословима, који раде веђ-гг" јер ће вам требати и послије, да га читате/: