Српско коло

Гож. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

Ко једе само хлеба и лука, паприке, расола, сирћета, као за време поста, тај и ако узме три пут већу количину хлеба, ипак не узме довољно хране. Јер сва та остала храна, осим хлеба, и ако напуни желудац, не храни, већ, шта више, квари желудац. И ако је хлеб тако важна наша храна, и ако ни један оброк не пропустимо без хлеба, ипак се на справљање хлеба најмање пази. И све оно што се ради, ради се без користи а на штету здравља. Хлеб се справља од разне врсте жита: пшенице, кукуруза, ражи, јечма, елде и кромпира. Сем тога, од смесе тих жита: ражи и кукуруза јечма и ражи и др. Према хранљивим састојцима, које разне врсте жита имају, и хранљивост хлеба је различита. Тако, најхранљивији је пшеничан хлеб, затим кукурузан, па ржан, јечмен, овсен, хлеб од елде и кромпира. Смесница — хлеб справљен од пшенице и кукуруза, ражи и кукуруза, по својој хранљивости долази одмах после пшеничног хлеба. Поред тога, хранљивост хлеба зависи и од начина како је справљен. Најхранљивији је хлеб, који је справљен од ситно самлевеног и често просејаног брашна — бели хлеб. Хлеб справљен од крупно самлевеног брашна, од кога се врло мало или нимало не одвајају трице, тако звани — црни хлеб, у пола мање храни него бели хлеб. Хлеб је црн зато, што у њему има разних уродица, и што нису добро издвојене трице (посије): крупно самлевени остаци од љуске на зрнима. Од белог хлеба пређе у крв 95 делова. А од црног хлеба пређе у крв само 70 делова. Према томе потпупо је неосновано мишљење простог света, да је хранљивији црни него бели хлеб. (Настаииће се).

Различите вијести, Репатица и земља. 19-ог у јутро прошла је наша земља кроз реп звијезде репатице. Као игго смо писали пред дуже времена у овом лиСТ У, није се догодило ништа земљи. Реп је у звијезде репатице тако риједак, много рјеђи од зрака, д а земља пројури кроз њега, као зрно кроз маглу. Но многи су очекивали с великим страхом пропаст свијета. Приличан број их се убио од страха. Многи су ноћ између 18-ог и 19-ог

овог мјесеца славили с пијанкама и гозбама, као пред судњи дан. Сад се сви чуде, како су се узалуд страшили. Много је пута већ земља прошла кроз реп звијезда репатица и проћи ће, а она ће остати нетакнута и кружити кроз васиљену око сунца, идући својим од вијекова сталним путом. Трошкови великих држава на војску. Донијећемо укратко овде, колико велике државе у Европи имаду војске и колико троше на њу, да видите, шта убија народ највећма у свима државама. Наша држава има у миру близу 400.000 војника, а троши на њих 500 милиона круна годишње, или на сваку душу у држави 10 К. Немачка има у миру стајаће војске 600.000 момака, а троши на њу годишње 1 милијарду 657 милиона круна. Италија има стајаће војске у миру 250.000 а троши на њу годишње 470 мил. круна. Њу много стоје ратни бродови; има их двапут више од наше државе, зато троши на војску скоро као и наша држава, мада је мања много од наше државе. Русија има у миру војске, заједно с официрима и чиновницима војничким 1 милион и 400 хиљада људи. Троши на војску годишње 1 милијарду 650 милиона круна. Француска издаје на своју војску годишње 1 милијарду и 167 милиона круна, а има у миру војске 550 хиљада. Па, у пркос томе, државе непрестано повећавају своје војске и нико не зна, докле ће то ићи тако и како ће то све свршити.

Одговори уредништва,

В. М. у Д. Ако је пут јавни плански, морате допустити, да се прошири. Немојте се парбити. Ивану у Д. Ми Вам не можемо послати књиге, него је наручите сами. Књига се зове: „Грађански парбени поступак" и стоји 5 К. Него ћете се слабо помоћи, јер је тај закон неразумљив за човека нешколована. Књигу је штампао књижар Лав. Хартман у Загребу. Свет. Н. у Стр. Наручите сами код „Српске Штампарије у Загребу", да Вам штампа тај натпис. Ми не можемо за своје претплатнике куповати и наручивати шта им треба. Ми дајемо само упуте. Т. С. у М. Ако сте опорезовали пушку, не смијете је зато носити по вани, ни по свом земљишту. Смијете је само држати у кући. Само ко је платио још и ловну карту, тај смије носити пушку по ловишту своме. § 19. закона о ловувели: Нико не смије ходати с пушком по туђем ловишту, осим по јавним цестама и путовима.