Српско коло

Стр. 8.

СРПСКО КОЛО

Год. Ш

Да хлеб буде хранљивији и да се лако свари, потребно је, да је зготовљен, умешен од киселог теста. Кисело тесто добија се, кад се брашно замеси квасцем од већег укислог теста или др. нарочитом врстом квасца. Квасац дествује да хлеб нарасте, да буде шупљикав, и да се извесни хранљиви састојци претворе у друге лако сварљиве делове. У колико тесто више нарасте и иоступно се пече, у толико је хлеб шупљикавији. Кисео и шупљикав хлеб лако се вари, јер желудачни сок свуда лако и брзо цопре и дествује. Зато је кисео хлеб, смесница, лако сварљива и јако хранљива храна. Некисео хлеб — проја — ладњача и погача, тешко се вари и не даје довољно хране. Ако се, пак, кукурузно брашно, чиме се наш народ највише храни, замеси као кисело тесто — квасцем, онда је такав хлеб врло добра храна. Хлеб замешен млеком много је хранљивији и лакше се вари него обичан кисео хлеб. Качамак је слаба и врло тешка храна а нарочито за децу. Хлеб треба замесити и испећи тако, да од једног килограма брашна буде 1.250 грама хлеба. Хлеб треба да је добро печен. Печенији хлеб је здравији. Недопечен и гњетав хлеб не само што не даје довољно хране, већ је јако и нездрав, јер квари и желудац и црева, услед чега долазе многе тешке болести. Корица од хлеба лакше се вари и хранљивија је него средина. Корица на хлебу не сме се ни чим премазивати. Хладан хлеб лакше се вари и здравији је него врућ и гњетав. Прекисео хлеб је нездрав и тешко се вари. Кваран и буђав хлеб је отров. Хлеб треба пећи у чистој пећи, која се одоздо греје, а не са местагде се и хлеб пече. Такве пећи треба да има, нарочито на селу, свака кућа. Хлеб, који се пече у црепуљи, у пепелишту, под сачем, на шпархету није добар. Тај се хлеб никад добро и подједнако не испече, а упрља се пепелом и угљеном, па не може да се очисти. Не пожали труда, већ своју свакидању намирницу — насушни хлеб — спреми онако, како ће ти праве хране дати. Имај увек на уму: дахранисамо оно, што се свари, а не све оно што се поједе. „з. з«

Свака птица своме јату, Сваки братац своме брату. „Српско Братство; задруга за узајамно помагање", исплаћује не само посмртнину од К 2.000 (велико коло), од Н 1.000 (средње коло) или од К 500 (мало коло), него се брине и за сирочад својих редовних чланова, Српско Братство основало је из свог чистог добитка и прилога изванредних чланов а „Фонд за сирочад Српскога Братства". Из тог фонда снабдјева се сирочад одјеЋом и путним трошком, те се предаје или путем „Привредника" на занате и трговину, или се школује. Позивљу се Срби и Српкиње из австроугарске монархије, који су здрави, а стари су између 24. и 55. године, да се одмах упишу као редовни чланови (бар у мало коло) у ову добротворну задругу. Да задруга узмогне што више српске сирочади спремити за шивот, моли она св е имућније Србе и Српкиње, да прилажу за дјецу сиромашније браће и сестара, (јер не дао Бог, можда тим и нехотице чинимо добро и својим позним потомцима) те да буду задружни добротвори (приложе бар једампут најмање К 100), подупирачи (прилажу сваке године најмање по К 6) или прилагачи (прилажу кадгод хоће и колико хоће). — Уписе прима и сва извјешћа дава Управа (2а§гећ, Шса ћг. 7), па и повјереници, гдје их има. 15 ЈР МУШКДРПИ' Цур ® н>е> печен>е и шЈ Ш!(п1 ЦГ1 ■ све болести мехура ^ 1јју лијечи сигурно гонотол, како то оверовљене признанице доказују. Гоно- /јј^ /јј^ тол се једе, дакле нема шприцања. ^ Само 3 лончића без даљњег трошка за ^ /Јј^ 12 круна шаље дневно /ђу ^ Љекарна САЛВАТОР, Рума бр. 157. % ф (Славонија). Н98 В V ^ ^

%

СРПСКО КОЛО д, д. у Загрвбу ПРОДАЈВ ОВВ КЊИГВ: Пајо Обрадовић: „Резервирани котар" цијена Круна 1.Коста Мајкић: „Борба чешког народа" „ „ 0*80 Сремски самосталци „ „ 0.20 = Све три књигр К. 1.60 «*»ранно. = Наручују се упутницом.

-00 %

Л0

„Српско Коло" лрниа огласе по најумјеренијој цијени

Штаипа: Српска Штмпарија у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисавЈневнћ.