Српско коло
Број 20.
Загреб, у четвртак 20. маја (2. јуна) 1910.
Год. VIII.
Излази сваког четвртка у недјељи * • * ЦиЈена за Ауетро -Угареку : на годину К 3 - 20 на по године К 1*80 на четврт. год. К —'80 За друге земље : на годину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.
СРПСКО коло
НАРОДНИ ЛИСТ
Огдаои рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. * • » Урецништво се налази у НиколиБевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА аародног днсга". Руко~ писи се н« вр*к*)у. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Србобрана'
Српски народно-дрквени сабор. Карловци, 30. маја 1910. Као што вам је познато, сазван је српски народно-црквени сабор у Карловцима на дан 29. маја 1910. Овај сабор састао се у врло важним приликама, Радикали су својим радом за осам година довели нашу народно-црквену автономију и иметак њен у ћор-сокак. У сабору 1906. и 1908. створили су неке важне уредбе, а да се пре нису осигурали, да ће влада угарска предложити краљу на потврду те уредбе без промене. Тако је дошло до тога, да је угарска влада код неких уредаба додала неколике параграфе, а код других додала, да угарски министар председник решава у задњој, врховној инстанцији (молби) оно што реше наше аутономне власти, као што су- Саборски Одбор, Школски Савет, Народно-црквени Школски Савет. Тако, на пример, код манастирске уредбе министар председник потврђује уговоре о закупу манастирске земље. Ми не можемо стопу земље манастирске дати у закуп, а да министар председник угарски не каже: да. Да' наведемо још један пример. Радикали су створили уредбу о том, ко може бити изабран за посланика. По старој уредби није никад могао бити биран онај, ко је кажњен због злочинства каквог. Радикали су то променили, да после неколико година може бити и такав биран за посланика. То су учинили само зато, да Јаша Томић може бити изабран, који је убио д-р Мишу Димитријевића и у вацкој тамници одробовао 6 година. Но добро. Ми томе не гамерамо. Може човек починити злочинство, па се покајати. И у државни сабор могу бити бирани такви људи, кад прође одређени број година. Али шта се догодило овде? У то баш доба, 1908., почео је Раух затварати самосталце због злочинства „велеиздаје". Раух и угарска влада Држали су, да ће све вође самосталске доћи у тамницу и бити суђени на робију. Ту прилику хтела је употребити угарска влада, да за увек затвори врата самосталским првим људима у српски народно-црквени сабор. И угарска влада
дода оној радикалској уредби, да они људи, који су кажњени због политичког злочинства (као што је и велеиздаја) не могу никад бити бирани у народно-црквени сабор. Тако је Векерле мислио осигурати за дуго владу у аутономији својим радикалима, којима је од велике љубави и ордене на прса прикачио. ИГучибио је чега нема нигде у свету. Јер свуда на свету прости злочинци могу у државне саборе тек кад истекне одређени број година, што су изашли из тамнице. А политички злочинци могу одмах у сабор у целом свету, чим изађ^Ј^з, тамнице. Не мора да прође ниједан дан посзгетога. Само код нас прости. злочинац, који је убио човека, може у Народно-црквени Сабор, а политички кривац не може никад. Боље је онда било, да је остало по старом, него што су радикали створили ову уредбу, с, да се пре нису осигурали код угарске владе, да ће бити потврђена без икакве промене. Јер шта може сад учинити влада рђава? Она може обедити прве српске људе због ма каквог политичког злочинства — рецимо бунења, што је најлакше — најмити као Раух лопове свједоке, дати да им суде Тарабокије и браћа, и тако им за увек затворити врота српског народно-црквеног сабора!! Тако су радикали паметно све уредбе у сабору удесили. А како су управљали с народно-црквеним иметком, о том сте доста читали. Колике су стотине хиљада народног новца улудо утрошене, то знамо. А колико ће се тога још открити, чућемо ускоро, ако Бог да. Због свега овога народ је страшно судио радикалима на изборима. Пре су имали 41 посланика, а сад су их добили 28. И то зато, што су имали у рукама власт у народно-црквеној автономији, а нарочито у општинама црквеним, те су починили силна безакоња, одузели право гласа стотинама самосталских бирача у Срему и Угарској. У Сабору сада седе 44 самосталца и 3 члана српске народне странке у Угарској, који су се отцепили од радикала, кад су видели њихова силна безакоња и уверили се о њихову ненародном и несрпском раду. Они ће се у свему слагати са самосталцима.
Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читате.