Српско коло

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. VIII.

Сабор ће имати, дакле, важан и велик посао да обави самим исправљањем погрешака, које су починили радикали. А колико ће тек имати посла, да уреди оно, 'што су радикали пропустили учинити, па тек док доведе у ред поремећено господарство с народно-црквеним иметком. Но ми се уздамо и унапред знамо, да ће с. с. с., која сад има већину у сабору, умети и хтети све учинити, да то изађе на што већу корист српског народа. У то име сретан нека буде рад Српског народно-црквеног сабора у Карловцима.

Отворење Српског народно-црквеног сабора, Карловци, 30. маја 1910. Већ у суботу стигла је у Карловце већина посланика с. с. с. Пре подне и после подне у суботу имали су посланици с. с. с. договоре о држању свом код отворења. Знало се, да су радикали тако осрамоћени и утучени, да се неће усудити правити никаквих покора код отворења. Али опет, требало се на све спремити. Самосталци су били одлучили, да се недаду ни с чим изазвати, већ да ће бити потпуно мирни и присебни. У суботу после подне око по један стигао је и краљев комесар Ђула Рохоњи, државни саветник у угарском министарству правде у Карловце. Дочекан је по пропису с највећом парадом. На станици жељезничкој дочекала га је војна музика, одред један војске, градско карловачко заступство, управе школа у Карловцима, свечана патријархова кола с владиком једним. Уз патријархов двор постављени су били војнички. топови. Пред двором дочекао га је патријарх, све владике, многобројни свештеници и калуђери, ђаци свију школа и професори и много света. Топови су без прекида грували. У недељу, 29. маја, у 11 сати пре подне отворен је сабор. Одмах се види, колика је већина самосталаца, кад заузеше места у саборници. Две трећине простора покрише самосталци и чланови српске народне странке. На њиховим лицима читаш радост, одлучност и вољу да раде. Код радикала највећа потиштеност и сметеност. Радикалски Саборски Одбор није се усудио ни да седне за свој сто, да не упада јако у очи счету, него поседао у посланичке клупе, да ј,х теже свет примети. Тешко је то гледати у очи свету, кад те оптужује због упропашћења стотина хиљада народног иметка, а не можеш да се одбраниш! Сабор је отворио краљев комесар, којега је допратило у сабор изасланство саборско, све уз прописане почасти и испратило после отворења сабора.

Галерије саборске препуне су света. Силан свет стајао је вани, јер су мале просторије да их приме. Кад су посланици предавали веродајнице, поздрављале су галерије бурно поједине самосталце, а нарочито посланике „веле издајнике". После предавања веродајница изабран је одбор верификациони, то јест одбор, који ће установити, јесу ли избори посланика по закону обављени. У одбор је изабрано 15 чланова. Самосталци нису себични, као што су били радикали, кад су имали већину, него су изабрали у тај одбор и 5 радикала, 1 члана српске народне странке и 9 самосталаца, тако да су све странке заступљене у њему према својој снази. После тога је прва саборска седница закључена, а друга ће се сазвати, кад верифика- • циони одбор сврши свој посао. Кад су самосталци излазили из саборапоздрављао их је сакупљени народ бурно и одушевљено. „Велеиздајника" Адама Прибићевића носила је омладина на рукама. Радикали су покушавали да грде и руже самосталце, али им је глас звучио као глас разбијена лонца. Неки радикали показали су и овај пут своју разбојничку ћуд. Браћа и синовци д-ра Ђорђа Красојевића, председника радикалне странке, најпре су у недељу пре подне разбили главу једном богослову. Кад нису били зато затворени, мислили су да им је све допуштено, разбили су поподне главе неколицини Новосађана, присташа српске народне странке. Но сад им није опроштено, него су сва четири затворени. Нетреба се нико бојати, да ће самосталци пустити, нека радикали омету рад сабора, како то они прете. Самосталци нису насртљиви и себични као радикали. Али ће они умети и спречити сваки покушај радикалски да сабор разбију, као што су то и у Загребу учинили као чланови српско-хрватске коалиције, кад су франковци, браћа радикалска, покушали да спрече рад сабора а нарочито његов рад око проширења изборног права. Српски народ нека с поуздањем гледа у с. с. с. Она ће поуздано увести ред у Српску народно-црквену автономију, па ма шта радикали покушали.

Русија. Вјера старих Руса. Стари Руси нису имали храмова. Они су службе својим боговима обављали под отвореним небом, обично на врховима брда под каквим високим дрветом. Били су правили идоле, ки-