Српско коло

Број 21.

Загреб, у четвртак 27. маја (9. јуна) 1910.

ГОД. VIII.

Излази сваког четвртка у недјељи » » » ЦиЈбиа за Ауетро -Угареку: на годину К 3'20 на по године К 1 - 80 на четзрт. год. К —'•'80 За друге земље I на годину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКО

НАРОДНИ ЛИСТ

Оглаеи рачунају ое по цјеновнику. Ако ее више од три пута увршћују, рачунају ое јефтиније. »»» Уредништво се налази у НиколићевоЈ улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног јжисга". Руко~ писи се н* нраћаЈу. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Избори у Угарској. Можемо већ рећи, да су избори у Угарској завршени. Истина је, бираће се још и 10. овог мјесеца. Али само у неколико котарева. Иначе су избори свуда обављени. Влада грофа Куена извојевала је побједу о каквој није ни у сну сањала. Три четвртине посланика добила је влада. Остало се дијели на много стракака из опозиције. Кошутовци и пријатељи радикала и савезници Јуштовци, који су у прошлом сабору имали већину, преко 200 посланика, управо су смлављени. Нису добили скупа ни 90 мандата. Шта је овоме узрок? Истина је, народ је у Угарској доста покварен. Тамо се за новац гласа и бира увелико. Тамо се пије и части о изборима као нигдје на свијету. Тамо ни ратар није раван нашем ратару, који је готов све претрпјети за народну ствар. Тамо ће и ратар за новац и част гласати и за ђавола. Јер никад га нико бољем није учио, сви су му куповали душу од памтивијека, митили га и поткупљивали. А кад се ради о новцу, онда знадемо, да владе имаду више новца, па и плаћају боље. Истина је и то, да су мађарске владе све, од кад их има, код избора употребљавале силу много више, него у другим земљама. Па тако је било и овај пут. Али све то није доста, да нам објасни, зашто су мађарски Кошутовци и Јуштовци овако пострадали. Гдје је народ свјестан и одушевљен ту га ни сила ни новац не може скрхати. И године 1905. имао је гроф Тиса силу и новца, па су га свеједно побиједили на изборима Кошутовци. Онда су и Јуштовци били Кошутовци. Поцијепали су се текар прошле године. Кривица је у овом. Мађареки Кошутовци и Јуштовци варали су свој народ. Они су обећавали народу златна брда, а кад су дошли на владу, они су народ обманули. Државу су заДужили, тако да сад управо не зна влзда шта ће; УДарили су веће порезе. Од повишице пореза трпи наш народ, јер се о том одлучује у пештанском сабору, па 413 мађарских посланика надгласају наших само 40 делегата.

Уређује: Уредништво „Србобрана"

Обећали су народу проширење изборног права, а нису га проширили. И тако су се замјерили народу, да их је омрзнуо. Управо онако, као и наше радикале, који су били обећали подијелити међу народ манастирска добра, патријархов Д<а'љ, Ббр&во и Бијело Брдо, укинути парохијал и тако даље, а овамо су испразнили из каса народних фондова и оно, што је било у њима. Зато је мађарски народ изневјерио Кошутовце и Јуштовце и прешао листом влади. Кошутовци -ЈГ Јуштовци обећавали су народу и оно, зашто су знали да не могу учинити, а нису учинили ни оног, што су могли. Стога их је народ мађарски одгурнуо. Наши радикали склопили су били савез са Јуштовцима. Они су обећали свуда гласати за Јуштовце, а Јуштовци су обећали, да ће за враћу гласати за седам радикалских кандидата. Али Срби су, прије преварени толико пута од радикала, гласали свуда за владу, тако да ниједан радикал није изабран, нити иједан Јуштовац у когаревима гдје има Срба. Жалосно је то, да ниједан слободни Србин није изабран, него је изабрано неколико Срба, који су ступили у мађарску владину странку. Ови су избори у Угарској важни врло и за нас Србе у Хрватској и Славонији. У идућем броју говорићемо, зашто су за нас важни. Српски језик. Леп је српски језик. Сви учењаци називају наш језик најлепшим језиком међу свима словенскима језицима. Не морамо се ми тиме поносити, јер то није наша заслуга, али"мора нам бити мило, што говоримо тако лепим језиком. Како нам то не би било мило? Као што волемо, да нам је све лепо што имамо и на себи и око себе, па и душа у нама да нам је таква, тако волемо и то, да нам је језик леп. Особита лепота језика нашег и у том је, што није једноличан свуда. Језгра, оно главно у српском језику исто је свуда. Али опет, сваки крај говори понешто другачије, другим наречјем или дијалектом, како се томе вели књишки.

Говор појединог краја зове се наречје или ди

Нуаајте м остављајте сваки број овога листа, јер ће ваи требати и послије, да га читате. Д5

[ШГ1тШх

шмт