Српско коло

Стр 6.

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Овај корак наше браће у Босни разумљив је кад се зна, да на њиховој рођеној земљи не господаре они већ туђинци: Швабе и Мађари. У Босни живе само Срби и Хрвати, па пошто је сабор народни — то и застава мора бити народна: српска и хрватска. Сабор је отворен овако: 2. (15.) јуна у 10 прије подне отворио је генерал Варешанин босански сабор, пожеливши му срећан рад. Цивилни управитељ Бенко прочитао је именовање предсједништва: Али-бег Фирдуз предсједник; Војислав Шола први потпредсједник и Никола Мандић други потпредсједник. Пошто је Али-бег Фирдуз болестан, то није ни присуствовао отворењу сабора. Сабору предсједа први потпредсједник Војислав Шола. Нови избор у срезу карловачком и ердевичком. Сабор је укинуо због разних незаконитости избор народно-црквених посланика у Ердевику (свјетовног и свештеничког) и у Карловцима (свјетовног). Позивамо све самосталце, да гласају за кандидате самосталске кад се распише нови избор. Турски наследник престола у Србији. Прошле недеље стигао је, враћајући се са свога пута по западној Европи, турски наследник престола Јусуф Изедин у Београд у походе краљу Србије Петру. Како је Србија сад у особитом пријатељству са Турском, дочекан је Јусуф Изедин с великим свечаностима и с особитом љубави. Пробавио је тамо два дана. Приликом том одржана је и велика смотра над српском војском. Војске је било окупљено дванајст хиљада. Јусуф Изедин је отпутовао из Београда у Бугарску, у походе бугарском краљу. У Бугарску отпратио га је Александар, насљедник српског престола. Србија и Црна Гора. Између Србије и Црне Горе дошло је опет до неког неспоразума. Веле, да је црногорска влада била обећала Србији, да ће бити помиловани сви Црногорци, који су били осуђени на тешку робију 1908., а на сведочанство оног шпиона Ђорђа Настића. Вато је и Србија опет протерала била све Црногорце, који су противни црногорском кнезу Николи. Србија је своје учинила, а сад црногорска влада неће да помилује осуђенике и пушта, да ова срамота и даље остане на српском образу. Зато је дошло до неспоразума између Србије и Црне Горе кривицом кнеза Николе и његове насилничке владе. „Путник" у Загребу. Савез Срп. Земљорадничких Задруга и Хрватска Пољодјелска Банка у Загребу преузели су од Раухова миљеника Кронфелда пословницу за исељавање у Америку. Ова пословница води се под именом: Путник у Загребу. Сад смо барем сигурни, да се нашим јадним исељеницима неће дерати кожа

с леђа и да ће се пазити боље, како се с њима поступа на путу. Вишњички умро. Ратар Вишњички Стева, кога је пробо радикал Влада Савић из Каменице, кад се Стева враћао са отворења сабора, умро је прошлог четвртка. Пролише, ето, ученици Јаше Томића братску српску крв. Није ни чудо, кад је Јаша Томић сам убио једног племенитог Србина 1889. године и десетинама година учио своје присташе, да су им највећи непријатељи Срби, који припадају другим странкама, а онда тек свако други, па зато да треба уништити све Србе, који нису радикали. Али, српски народ заситио се кавге, мржње на брата и одгурнуо оне који су их сејали међу Србе. Зато су побјеснили, обневидјели и стали проливати крв братску. АЛи ће им изаћи на нос, то им јамчимо. Њихов несрпски рад оборио их је, а ова проливена крв дотући ће их посве. За пострадале од поплаве у Србији сакупљено је у мјесту Бега св. Ђурђу К 12'50, а приложили су слиједећи: Наста Бољанци, Љубомир Бечејац, Богољуб Трифун, сви по 2 К; Никола Туцуић, Велимир Катић, Јоца Борзон, Васа Крецул и Милорад Бечејац сви по 1 К; по 50 потура: Ранко Бечејац, Велисав Катић, Макса Анучин. Новац смо послали администрацији „Трговинског Гласника" у Београд. Тешко стање наше браЋе у Турској. У Старој Србији, у срцу Душанове царевине, наша браћа грдно страдају. Од прије неколико времена букнуо је у Албанији арнаутски устанак, Арнаути су један посве дивљи и сурови народ. Они су Србима у Ст. Србији много јада задали. Сад када је у Турској збачен са пријестола Абдул Хамид, који је владао као неограничени господар и када је у Турској уведено уставно стање Арнаути су се бунили против сваке уредбе и нису хтјели да се покоравају новим законима и уредбама. Турска их је влада присиљавала, али су се они све више одупирали док није дошло до отвореног устанка. Кад је устанак обузео цијелу Албанију послала је турска влада војску против Арнаута. Та војска је ишла преко српских села, а ко се не сјећа наше народне изреке: „Тешко земљи куда војска мине!" На тај начин су наша браћа страдала двојако; од Арнаута, који их у свом бијесу нијесу штедили и од војске, која је гонила Арнауте. Али није то све. Када је турској војсци успјело да сузбије Арнауте отпочела је да их и разоружа. При томе не прави никакве разлике између Арнаута, који су се с њом борили и мирних Срба, који уставно стање у свему помажу. Па зато, што