Српско коло

Год. VIII.

СРПСКО коло

Стр. 7.

се код појединаца нашла каква кременара, којом зу се бранили од бијесних Арнаута, војска и власт више претресе у свим српским кућама. Како српски лист „Вардар", који излази у Скопљу, јавља, нијесу поштедили чак ни епископског заступника. И њега су тјерали из Ђакова чак у Призрен на „саслушање"!. Али ових дана је био у Биограду турски пријестолонасљедник, па се надамо, да ће се те неправде према нашој браћи изгладити. Српски родитељи (старатељи), који желе да упуте своје .ваљане ђаке од — 12 до 15 година, —- на изучавање разних, корисних заната, осталих привредних струка, страних језика и тако даље, нека се пријаве што пре код својих месних учитеља, свештеника, или писмено управи „Друштва Привредник" у Загребу, па ће добити одмах сва даљна нужна упутства. Исто важи и за ваљане здраве Српкињице (макар и сиромашне или без родитеља биле) које управа Привредника у српске породице склања и намешта — а преко Српских женских доброт. задруга.

Народно здравље. Срдобоља. (Свршетак.) Код нас на селу не пази се много на негу болесника. Док је ко „јачи", он се сам пази и чисти. А чим ко теже оболи, кад му је баш неопходно потребна нега, укућани га већ „опраштају", па се само пренемажу и запевају око њега. Они сматрају негу болесника као ситницу, јер не знају да она највише доприноси његовом оздрављењу. Преставите себи једног болесника од срдобоље, који је блед без капи крви „скоро поцрнео", са испијеним лицем, упалим и јако крмељивим очима. Усне поцрнеле и израњављене. Уста пола отворена, из којих бије ужасан смрдљив задах. Десни и зуби не виде се од шлајма и др. нечистоће. И такав болесник лежи на каквој, од измета са свим нечистој поњави, а покривен још нечистијим покривачем. Ето, то је доста честа слика тежих болесника на селу. Па може ли да оздрави такав болесник?! И да имамо сигурног лека од те болести, поред такве рђаве неге болесник би пропао. За негу не треба новаца и других средстава, које наш свет нема. За то је потребна само воља, рад и пожртвовање! Даље, купајте болесника у млакој води бар један пут дневно. Тиме се болесник не само очисти од нечистоће, већ се крепи и болови му се смањују у трбуху и чмару. За храну дајте болеснику само млека, неколико шоља црне каве преко дана, бистре

пилеће и говеђе чорбе без меса и икаквог другог зачина а друго ништа. За остало управљајте се само како лекар нареди. Најмање неудешена храна, коју лекар није дозволио, учиниће не само да болеснику нагло болест погорша већ и да главом плати. И после потпуног оздрављења пазите најтачније на храну још за 10 до 15 дана. За време болести не дајте болеснику, као што рекосмо, ни хлеба, а камо ли воћа, сирћета, лука и друго, што неразумни болесници траже и узимају. „Та он можда и не може да једе, већ само неку крушку, шљиву или другу какву воћку и по мало воде и то га држи", — чуће се често од неразумног света. Према њиховом мишљењу њега држи оно, што му је свакојако саму болест проузроковало; а не зна, да га то још више убија. За пиће дајте болеснику само воде. Али, пре тога воду добро прокувајте и оставите да се охлади. Добро би било, да за то време сва чељад пије прокувану воду, како би се у многоме смањила опасност од заразе. Вино и ракија су највећи отров за таквог болесника. Замислите оболело црево са пуно малих гризлица — раница, и кад се у такво црево унесе тај отров, шта бива? — ствара још опасније запаљење, веће ране па и смрт. Наш прост свет мисли, да му вино и ракија загрева желудац и црева, а не зна, да се тиме само трује. Од лекова употребљавајте само оно, што лекар нареди. Као у свакој болести тако и овде, болесник као и околина треба да је стрпљива. Треба да знате: да од једне кашике лека, као и од једног стаклета медицине или једног прашка, болест не пролази, већ за то треба дуже лечење. Ту се не сме мењати час ово, час оно; час лек од лекара, час од баба. Тиме се болест погоршава а не поправља. Наш народ употребљује много бапских лекова против срдобоље. Тако, он даје болесницима да пију траву срчаницу мурећип, истуцану шишарку. Даље, изгоре плаву или жуту дебелу хартију (чиме се шећер завија) и помешају са слатким од дрењина. Кувају жежљиковину, или узму просејани пепео, данце од чаше и корен од оструге и то кувају и дају да пију. Сем тога дају цемент, штирак, катран и много других глупих лекова. Да би болесника нагнали да бљује, мислећи да ће му тада бити лакше, „да ће да избљује сав јед", мећу му на главу крпу умочену у растворену карабоју. /*-:/ ур