Српско коло
Број 23.
Загреб, у четвртак 10. (23.) јуна 1910.
ГОД, УШ.
Излази сваког четвртка у недјељв • » * ЦиЈева за Ауетро-Угареку : на годину К 3'20 на по године К 1 - 80 на четврт. год. К —'80 За друге зеиње : на годину б круна. Поједи«и бројеви 10 пот.
НАРОДНИ ЛИСТ
Оглаои рачунају ое по цјеновнику. Ако ое више од три пута увршћују, рачунају ое јефтиније. • * • Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛЛ иарокног [Јшста". Руко~ пнси се м враћају. ~
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Новим путовима, I. Добро је, кад се људи држе познатих старих утрвених путова, па не ударају на сумце непознатим странцима и путницима. Кад не би тако било, много пута би се залутало и страдало. Али, ником није тако плитак мозак, па да иде старим, испроваљиваним и узаним путом, ако се Поред њега испружила тврда, широка цеста. Не ваља нагле душе остављати старе стазе, али не ваља ни тврдоглаво држати се њих, кад је ту бољи удеснији пут. Ни у овој сгвари нису сви људи, ни народи једне мисли, као и ни у чем на свету. Неки се држи старог упорно и грчевито, па ма ново стопут боље било. Чини ти се, он се беји да ће сместа о земљу, ако откине руку са старог плота. Навикао се на старо, прешло му у крв, постало му и мило све старинско, а ум му је спор и тром, па неможе да разуме и похвата конце новом, изгледа му све ново некако замршено, тешко. И зато он клипса старим путом: Плете котац као и отац. Други опет лакомислено, као ништа, напушта стари и лаћа се новог и не мислећи право, хоће ли то бити добро. Он воли све ново већ зато што је ново, као што мало дете за нову играчку, која не вреди ништи, оставља скупоцену стару, која му је већ дојадила. То су људи нестални који воле промену честу. Ни од њих нема добра. Најтеже је угодити средњим путом. Али ко погоди њиме, тај ће напредовати зајамчено. Јер не сме се све старо презирати зато само, што је старо. А старо је све, што нисмо баш ми сами изумили и уредили. Па зар ми са својим кратким животом и искуством можемо одбацити оно што су људи пре нас хиљадама година стварали? Онда би и говор морали одбацити, јер је пре стар. Све старинско што је Добро за нове прилике, све што се може прилагодити промењеним приликама, ми морамо чувати и држати се тога. Старо је темељ, на ком градимо нове ствари.
Уређује: Уредништво „Србобрана*
Будала би био онај ко би у садање доба место пушке узео у руку стрелу, па ишао да бије бој са војницима^, који имају у шакама пушку репетирку'и брзометне топове. Али би био будала и онај, који би рекао: Све ћу да променим, и одело и говор, и обичаје, и алат, и стана ћу другачије да правим, и земљу да другачије радим, зато што не ћу ништа да чиним што је чинио мој отац. И ви га видите уједаред, где кошуљу копчи на леђима, ноге умотао у шубару, а на главу навукао чизму, и тако даље. Наш српски народ спада међу људе прве врсти, који се воле држати старог, за ново не ће много и много пута ни да чује, па ма стопут боље било. Тима људима велимо: старовоље или по књишки: конзервативци, људи конвервативни. Србину треба дуго времена, он мора и страдати и изгубити, док старо неваљало замени с новим ваљаним. Не воли се Србин одважити на нови пут, док му по старом идући не остану кола у блату, заглибљена више главина. Навешћу вам јадан пример. У Банији, а то је у најјужнијем делу загребачке жупаније, живи једно сто хиљада Срба, и то у гомили, с мало примесе хрватске. Мало има чисто српских крајева у овој земљи, као тај што је. Добар је тај део српскога народа, и врло је свестан што се тиче српства. Али су то људи управо претерано конзервативни. Што воле старо, па ма скроз неподесно, незгодно било, тога нема на далеко. Већ се дуго други свет служи нечим добрим новим, и напредује други свет зато, окоришћује се, али Србин Бановац се још не миче, он се држи онога старога: плете котац као и отац. У Банаји има преугодних крајева за виноградарство. И било је ту пре двадесет година добрих винограда и вина. Сећају се тога и средњих година људи. Лепо се народ користио виноградима. Па да није никакве друге користи до те што је пио вино, а не отровани спиритус, доста је. Али дошла пероноспора, болест на лозину листу и виногради поиспропадали. Пролази једна година, друга, трећа, петнаеста,. двадесета, а од винограда ништа па ништа. Ба ;
ш
Чувајте и остављајте свакн број овога листа, јер %е вам требати и послије, да га читате.